Mere delovanja: Koga će ubiti obaranje cena nafte

Zapad razmatra mere pritiska na Rusiju povodom njenog stava o ukrajinskom pitanju. Sanckije koje su uvele SAD i niz njihovih pristalica protiv nekih ruskih činovnika i kreditnih organizacija, nisu nanele političku i ekonomsku štetu RF. Tim povodom pojavili su se predlozi da se naruši socijalno-ekonomski balans u Rusiji obaranjem međunarodnog tržitša nafte i gasa. Samo od toga neće postradati samo i ne toliko Rusija.

Američki milijarder Džordž Soros predložio je da se obore svetske cene nafte. Radi toga se može prodati nafta iz strateških rezervi SAD. To će po mišljenju Sorosa biti efektivnija mera nego zamrzavanje računa i lišavanje viza niza ruskih činovnika, pošto će naneti udarac ruskom budžetu.

Deo Kongresa SAD sa entuzijazmom se odneo prema takvoj varijanti. U strateškim naftnim rezervama SAD sada se čuva skoro 700 miliona barela. To je skoro dva puta više od utvrđene norme. Višak može da se izbaci na tržište. Samo efekat od toga biće neznačajan i kratkoročan. Uz to negativne posledice će udariti ne toliko po Rusiji, koliko po ostalim izvoznicima nafte, među kojima je dosta saveznika SAD. Pa i sami američki proizvođači nafte teško da će reći hvala svojim vlastima, ističe generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost RF Konstantin Simonov.

- Danas SAD nisu zainteresovane da nafta pojeftini. Sada je u SAD bum eksploatacije nafte iz škriljaca, proizvodna cena ovih projekata je 60-80 dolara za barel. Ako cena padne ispod 80 dolara za barel, svi projekti vađenja nafte iz šrkiljaca će otići pod nož. Tako su SAD zainteresovane za to da nafta bude skupa, jer to će omogućiti da se uveća eksploatacija nafte na teritoriji SAD.

SAD su iznosile i druge planove za uticaj na rusku ekonomiju preko tržišta nafte i gasa. Između ostalog predsednik Obama je ponudio partnerima iz EU da odustanu od uvoza ruskog gasa. Umesto toga predložio im je da kupuju američki tečni gas. Lepo je zvučalo. Ali ako se zakopa dublje, postaje jasno da ekonomsku podlogu ova ideja nema, objašnjava generalni direktor Fonda za nacionalnu stratešku bezbednost RF Konstantin Simonov.

- Tempo rasta eksploatacije gasa u SAD ozbiljno pada. To je vezano sa tim što se oprema prebacuje na eksploataciju nafte iz škriljaca, jer je nafta skuplja,a gas je vrlo jeftin sada na američkom tržištu. Ali najvažnije je da ako započne masovni izvoz tečnog asa, cene gasa u SAD će skočiti. To će uništiti ekonomsku politiku Baraka Obame koji pokušava da igra na reindustrijalizaciju SAD. Tako da masovni izvoz tečnog gasa iz SAD danas ne treba da se očekuje.

Sa druge strane, evropljani takođe nisu spremni da preorijentišu svoj uvoz nafte i gasa. Treba imati u vidu i to da Rusija namerava da odgovori na zapadne mere pritiska. Tako da pobednika u tom sukobu očigledno neće biti. Američki finansista Džim Sinkler uporedio je uvođenje sakncija SAD protiv Rusije sa pucnjem u sopstvenu nogu.

Natalija Kovalenko,