Mađarski nacionalisti podržali krimski referendum

Podrška izrazu volje stanovnika Krima stigla je sa neočekivane strane. Mađarski nacionalisti ne samo da su priznali krimski referendum, već i zahtevaju da se sprovede slični plebiscit u drugim oblastima Ukrajine, istovremeno prekorevajući zvaničnu Budimpeštu za neželju da aktivnije brane prava mađarske manjine.

Istupajući pred mađarskim novinarima, poslanik partije Jobik Marton Đenđeši je izjavio da događaj na Krimu jeste trijumf prava naroda na samoopredeljenje i referendum je legitiman i njegov rezultat treba da bude priznat. Mađarski parlamentarac obrušio se kritikom na zapdne političare koji pristaju da priznaju pravo na samoopredeljenje samo kada im je to povoljno, ispoljavajući na taj način očigledne dvostruke standarde. Predstavnik Jobika pozvoa je mađarski MIP da uzme primer ruskih koelga u pogledu zaštite sunarodnika u Ukrajini.

Logiku mađarskih nacionalista lako je shvatiti u kontekstu problema Mađara koji žive u Zakarpatju. Ideje ksenofobije rukovodilaca kijevskog puča nisu mogle da se ne odraze na sve nacionalne manjine. Odluka o ukidanju zakona o regionalnim jezicima, makar i povučena pod pritiskom međunarodne javnosti, ne ostavlja sumnje ubuduće planove kijevske vlasti.

Mađarska vlada je dospela u složen položaj. Sa jedne strane treba podržati sunarodnike u Ukrajini i dobre odnose sa Rusijom, a sa druge strane Brisel zahteva solidarnost i spreman je da u svakom trenutku optući Budimpeštu za posezanje na celovitost Ukrajine. Premijer Viktor Orban označio je kompromisni stav sa lakim proruskim otklonom: referendum na Krimu nije priznao, ali je istupio protiv sakncija protiv RF. Moguće tako je mađarski lider probao da zbaci sa sebe sumnje za pokušaje da iskoristi krimski presedan, kako bi zaoštrio situaciju u susednoj Rumuniji, gde milionska mađarska manjina konstuiše projekte teritorijalne autonomije. Ako je to tako, manevar nije uspeo i rumunska štampa i dalje smatra Orbana neprijateljem rumunske državnosti.

Najverovatnije problem ukrajinskih Mađara ne može da bude rešen van konteksta celovitog rešavanja krize u Ukrajini. Piketi i mitinzi u podršku zakarpatskih sunarodnika, organizovani od strane Jobika pred mađarskim MIP-om teško mogu da ubede vladu Orbana da izvrši aktivniji pritisak na Kijev. U trenutku ozbiljnih geopolitičkih kriza sposobnost Budimpešte da utiče na događaje prilično je ograničena. Ipak ako mađarska diplomatija bude insistirala da buduće političko uređenje Ukrajine uvažava interese svih nacionalnosti i pruži stanovnicima svakog regiona mogućnost da utiču na regionalni politički život, takvo delovanje na zvanični Kijev i Brisel može samo da bude pozdravljeno.

Valentin Mindrešesku,