Rusija i NATO: ponavljanje pređenog

Dijalog između Rusije i NATO je prekinut. Prošle nedelje je Severnoatlantska alijansa objavila da prekida saradnju s Rusijom. Moskva je sa svoje strane iz sedišta NATO u Briselu povukla svog stalnog vojnog predstavnika. Kako se ističe u Moskvi, dalja saradnja će se odvijati u zavisnosti od praktičnih koraka alijanse.

Severnoatlantska alijansa je 4. aprila napunila 65 godina. Ali, kao i u trenutku svog osnivanja NATO u Rusiji traži neprijatelja, i u vreme krize ne daje prednost dijalogu, već raskidu odnosa. Zbog stava Moskve o Ukrajini alijansa je prekinula saradnju s RF, između ostalog, i u humanitarnoj oblasti. Istovremeno, NATO intenzivnije sarađuje s Kijevom. U Ukrajinu putuju stručanjci NATO, planira se zajednička obuka. I premda se ne govori o zvaničnom primanju Ukrajine u NATO, Zapad ju je praktično proglasio zonom svojih interesa, ističe stručnjak Centra za odbrambena istraživanja RISI Sergej Jermakov.

- Osnovni princip postojanja NATO je 5. član Severnoatlantskog sporazuma, kojim se predviđa kolektivna odgovornost i kolektivna odbrana svih zemalja-članica u slučaju spoljne vojne agresije. Međutim, NATO danas nije toliko zainteresovan za potrošače, koliko za dobavljače bezbednosti. S ove tačke gledišta širenje broja zemalja-partnera, odnosno uvlačenje u svoju orbitu zemalja koje priprema po svojim standardima, koje naoružava i s kojima održava zajedničke vežbe, za NATO ima ogromnu važnost. Samim tim on širi svoju zonu uticaja. Ali, s druge strane, ne želi da donese ozbiljnu odgovornost u ovu zonu uticaja. Zbog toga se Ukrajini nudi prošireno učestvovanje u različitim programima NATO, ali ne i formalno članstvo.

Druga stvar su zemlje koje su već u alijansi. Od 1999. do 2009. godine članice NATO su postale 12 istočnoevropskih država. One su bile potrebne kako bi se prišlo bliže Rusiji. U periodu „otopljenja“, kad su Rusija i NATO uspostavili dijalog i izjavili da je hladni rat završen, severnoatlantskom bloku nije bilo potrebno jačanje vojne komponente na istoku. On je čak i u dokumentima zabeležio da nema takvih namera. Međutim, čim se pojavila nova kriza u Estoniji, odlučeno je da se na svega 300 kilometara od ruskog Pskova locira druga vazduhopovna baza NATO, da se u Rumuniju pošalje još 175 morskih pešadinaca, a da se u Crno more uputi američki razarač „Donald Kuk“, koji je snabdeven sistemom za protivraketnu odbranu „Idžis“. Ove aktivnosti očigledno protivreče postojećim sporazumima između Rusije i NATO, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

- Polazimo od toga da u odnosima između Rusije i NATO važe određena pravila, uključujući Rimsku deklaraciju i utemeljivački akt Saveta Rusija-NATO, po kojima ne treba da postoji stalno vojno dodatno prisustvo na teritoriji istočnoevropskih država.

Umesto pokušaja da se pronađe kompromis alijansa daje prednost jačanju konfrontacije i najavljuje prekid svestrane saradnje s Rusijom. Praktično, za 65 godina postojanja pozicije NATO su ostale nepromenjene, komentariše glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko.

- NATO i dalje ostaje globalni instrument vojne dominacije Zapada. Tokom godina, od trenutka stvaranja NATO alijansa se iz regionalne odbrambene organizcije pretvorila u organizaciju s globalnim namerama. NATO želi da igra ulogu svetskog žandarma. I u ovom smislu ćemo u toku narednih godina moći da vidimo proširenje spektra odgovornosti NATO, mešanje NATO u sve nove konfliktne situacije na svetu. Organizacija Varšavskog sporazuma više ne postoji, a NATO ostaje, širi se i već je pristupio podizanju nove gvozdene zavese duž zapadnih granica RF.

Ipak, raskidajući saradnju, NATO ostavlja mesto za svoj novi manevar. Generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen je izrazio nadu da će se bez obzira na sve, projekti saradnje vezani za Avganistan nastaviti. Rusija je obezbeđivala tranzit zapadne vojne misije u Avganistan. I radi sopstvene koristi alijansa je spremna da po ko zna koji put koriguje svoje izjave.

Natalija Kovalenko,