Neefikasnost oslanjanja SAD na jednopolarnost i svetsku hegemoniju

Neefikasnost oslanjanja SAD na jednopolarnost i svetsku hegemoniju najjasnije se ispoljilo u Latinskoj Americi. Agresivna politika Vašingtona u tom regionu koja ne trpi pogovora, isto kao u mnogim drugim delovima sveta, okrenula je protiv SAD čak najbliže susede.

Latinska Amerika je jedinstven region gde redovno na vlast demokratskim putem dolaze političari leve orijentacije. Oni vide globalizaciju koju guraju SAD kao imperijalizam za njih neprihvatljiv. Čitava finansijska, vojna, politička i propagandna moć SAD ništa ne može da učini sa takvim zemljama kao što su Kuba i Vencuela. One su bile i ostaju principijalni, vatreni protivnici severnoameričkog modela života i svesti, zasnovanog na nadmoći SADnad ostalim i želji za njihovom kontrolom. U drugim latinoameričkim zemljama prema susedima se odnose sa izvesnom suzdržanošću, koja, između ostalog, ponekad puca. Pa i u celini teško da mogu da se nađu iskreni saveznici i sateliti Severne Amerike među zemljama koje se nalaze u neposrednoj blizini.

Direktor Naučno-informacionog centra Instituta za Latinsku Ameriku Aleksandar Harlamenko je podsetio kako je nedavno državni sekretar Džon Keri nazvao Latinsku Ameriku zadnjim dvorištem SAD i istakao oštru negativnu reakciju latinomamerikanaca na to.

- To da je morao da se ograđuje od takvih reči i da izjavljuje da Monroova doktrina nije osnova politike SAD u ovom regionu dokazuje da Vašington mora da koriguje svoj kurs. Ova žalosno čuvena doktrina iz 1823. godine tvrdila je: obe Amerike su za SAD. Mora se priznati da Latinska Amerika povećava svoju ulogu u savremenom svetu. Ali to ne znači da se politika SAD korenito promenila. Isti taj Keri je izjavio da će oni popularisati demokratiju u Latinskoj Americi.

Ovakve izjave teško da se mogu nazvati uspešnim i diplomatski kompetentnim. Latinoamerčke zemlje mogle su u detaljima da posmatraju kakvim sredstvima je demokratija bila popularisana u Jugoslaviji, Iraku ili Libiji, do kakvih je to dovelo rezultata. Zato rukovodstvo iste te Kube ili Venecuele je spremno da se meša u unutrašnje poslove ovih zemalja, tim pre što su odgovarajuće deklaracije već izrečene. Politika velike palice je sebe preživela, ali Vašington to nikako da shvati, proizvodeći nove političke protivnike kod granica SAD.

Sa svoj očiglednošću ocenjujući opasnosti koje potiču od strane SAD, latinoameričke države stvaraju konsolidacioni region organizacije bez učešća SAD. Na to ih delimično podstiče ekonomska blokada Kube koju osuđuje ceo svet, ali postoji kao žestok i potpuno iracionalan anahronizam. Ništa manje oštru reakciju u regionu ne izazivaju ni pokušaji svrgavanja vlada Venecuele, Bolivije, Ekvadora. Geopolitički uspeh Vašington nije ovde postigao, zato su se pojavili novi neprijatelji. Profesor Visoke škole Ekonomije Oleg Matvejčev istakao je da se Severna Amerika vekovima bez pardona odnosila prema svojim susedima.

- Prekrajala je karte, menjala predsednike i diktatore, manipulisala javnim mnjenjem i bezbožno eksploatisala latinoameričke zemlje. Korporacije SAD su izvlačile profit, ne stideći se svojih grabljivih ambicija. Nivo standarda je bio vrlo nizak u Latinskoj Americi, u toku su bile beskrajne revolucije. Ipak zbog aktualne globalizacije, između ostalog informacione, narod je tamo postao pametniji i počeo da shvata šta se dešava. Odatle popularnost levih ideja na nivou elita. Oni ne žele da zavise od SAD, potrebna im je samostalnost.

Očigledno upravo zbog sve veće težnje regiona ka nezavisnosti od egoističke politike SAD, u Vašingtonu tako revnjivo primaju ulazak jedne od ključnih njegovih zemalja – Brazila – u BRIKS. Jer u tom perpsektivnom udruženju jakih i uglednih država koje gledaju u budućnost mesta za SAD jednostavno nema.

Iljja Harlamov,