Zaboravu ne podleže

Zaboravu ne podleže! – tako se nazivalo veče posvećeno 15-godišnjici vojne agresije NATO-a u Jugoslaviji. Tog dana u Moskvi, u Fondu slovenske pismenosti i kulture, okupili su se novinari, režiseri, muzičari koji su vezani za balkanske zemlje.

Veče je vodila fotograf, autor albuma Kosovo-Južna Osetija: pogled iznutra Natalija Batrajeva.

- U našem životu ima stranica koje ne podležu zaboravu. Među njima je učešće naših dobrovoljaca u balkanskim ratovima. Rusi tada nisu mogli da ostanu po strani. Ali nisu samo sa oružjem u rukama stali u zaštitu Srba. Prijateljstvo među našim narodima jača i zahvaljujući narodnoj diplomatiji. Pojedini ljudi koje pokreće saosećanje, realizuju humanitarne projekte za pomoć Srbima.

Jedan od takvih projekata vezan je za pomoć porodici Ratka Mladića. U gradu Armaviru na jugu Rusije već više od dve godne postoji društvo prijatelja generala. Govori moskovski koordinator društva Mihail Petrik.

- Kada general još nije bio uhapšen, tadašnje vlasti Srbije su planirale da liše stanova sve njegove rođake na Balkanu. Tačnije, da ih isteraju na ulicu zajedno sa decom i starcima. Saznali smo za to iz knjige Jelene Guskove. Ova vest nas je prosto šokirala. Tada smo se zapitali: kako realno možemo da pomognemo? I bilo je rešeno da ih pozovemo kod nas u Armavir na stalni boravak. Zamolili smo Jelenu Jurjevnu da prenese to sinu Ratka Mladića Darku. Tako je započelo naše prijateljstvo sa porodicom legendarnog generala. Pisali smo pisma, članke u medijima, podržavali ih moralno, materijalno.

Nije ravnodušan prema sudbini Srbije ni 25-godišnji ruski bajkerski klub Noćni Vukovi. 2010. godine predsednik organizacije Aleksandar Zaldostanov je organizovao međunarodni motociklistički maraton u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Važnim događajem u životu bajkerskog kluba i holdinga koji objedinjava strukture za pružanje usluga obezbeđenja Vuk, kako kaže predsednik holdinga Genadij Nikulov, jeste održavanje prvog rusko-srbskog seminara za pripremu specijalnih odreda, organizovanog prošle godine na Beogradskoj vojnoj akademiji.

- Pre toga u toku 15 godina pod pritiskom NATO-a prolazili smo samo srbsko-američke seminare. Sarađivali smo sa odredima koji brane predsednika zemlje i Ministarstva odbrane. Sada mnogi objekti postepeno potpadaju pod kontrolu NATO-a. I naš zadatak vidimo u tome da uzmemo pod svoju kontrolu sve ruske objekte na Balkanu, između ostalog ambasadu RF i Ruski Dom u Beogradu.

Mnogi koji su izašli na scenu govorili su o svojim humanitarnim akcijama za Srbe: o slanju lekova u srbska sela Kosova i Metohije, o upoznavanju dece sa ruskim crtanim filmovima. Režiser dokumentarnih filmova Vadim Calikov se setio svog puta u Cetinjski manastir, gde je uručio monasima diskove sa svojim filmom Chinvalska priča. On govori o događajima u Južnoj Osetiji iz 2008. godine, kada je Gruzija izvršila vojnu agresiju protiv civila i praktično razorila grad Chinval.

- Tada smo čuli na svoj račun: Kako se sve ponavlja! I zaista, kada vidiš ove kadrove razorene Jugoslavije i počinješ da porediš sa onim što smo snimali mi, počinješ da shvataš da je to naša zajednička istorija. I u Chinval sa tim filmom smo došli 25. avgusta, kada je naša vlada donela odluku o davanju nezavisnosti Južnoj Osetiji. Sećam se kako su mnogi tada uzvikivali: Hvala Rusiji! i poklanjali cveće našim vojnicima. Daj Bože da u našoj zajeničkoj istoriji bude manje tuge i više radosti!

Upravo ove reči su bile lajtmotiv čitavog susreta: Daj Bože da se tako nešto ne ponovi!

Grigorij Sokolov,