Dvostruki standardi i preporod fašizma u Evropi

Radikalne grupacije su se aktivizirale u onom delu sveta koji je najviše postradao od užasa Drugog svetskog rata. Takav je glavni zaključak konferencije Neofašizam u Evropi: 70 godina kasnije, održane krajem marta u Sankt-Peterburgu.

Među učesnicima foruma je ministar za rad i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić, koji je odgovorio na pitanja Glasa Rusije.

Gospodine Đokiću, šta mislite, zašto neofašizam jača, ne samo u Evropi u tradicionalnom poimanju ove reči, već i na postsovjetskom prostoru? Da li je stvar u pogoršanju ekonomske situacije koja neizbežno izaziva radikalizaciju mase

- Besporno je da pojave neofašističkih ideja treba da zabrinu ceo svet i da to ne treba da bude samo pitanje evropskih naroda koji su bili najveći žrtve fašizma. To treba da bude svetsko pitanje, pojave takkvih ideja koje danas vidimo u vidu pojedinih grupacija, određenih političkih asocijacija koje nastoje da steknu legitimitet u svojim zemljama kroz političke procese, da uđu u parlament, u isntitucije pojedinih država. Može se sve ovo dovesti u vezu sa pogoršanjem ukupnog ekonomskog i socijalnog stanja na planetarnom nivou, ali to samo može biti izgovor onima koji su bili pristalice fašizma kada je on izvorno postojao. A njihovi naslednici su samo ćutali jer je bila vidljiva u proteklih sedam decenija odlučnost sveta da ne dopusti pojavu neofašističkih ideja i pokreta. Svetska zajednica u celini je postala odgovorna što je dopustila da se takve pojave danas vide. I zato je ova konferencija organizovana u pravom trenutku i sa ciljem da pozove na objedinjavanje snaga za borbu protiv fašističkih ideja.

Šta ste Vi kao predstavnik Republike Srpske hteli da poručite učesnicima konferencije?

Podržavamo napore koje se danas čine da se suprostave pojavama neofašizma. Posebno pravo na to imaju narode koji su imali najveće žrtve, to je ruski narod a i drugi narodi u sastavu bivšeg Sovjetskog Saveza, jevrejski narod i srbski narod. Imamo puno pravo da budemo odlučni, da budemo glasniji i da se suprostavljamo pojavama neofašizma. Naravno da nas zabrinjava činjenica da se u međunarodnom pravu traže izuzeci, traži se uspostavljanje neke nove međunarodne prakse zavisno od toga kakve se pojave nađu na stolu pred međunarodnim organizacijama. Upravo takva primena dvostrukih standarda, koju vidimo na primeru Ukrajine- proizvode različite vrste reakcije i pojava. A možda možemo reći da i one podupiru pojavu neofašističkih pokreta koji misle da možda mogu na bazi svojih ideja iz 30-h godina 20. veka rešavati međunarodne sporove.

Timur Blohin,