Zaključci sa sastanka u Ženevi: izlaz postoji

Na sastanku četiri strane u Ženevi Rusija, SAD, EU i Ukrajina su usvojile izjavu koja se odnosi na konkretne korake u pogledu smanjenja napetosti u Ukrajini. U cilju izvođenja zemlje iz krize treba razoružati nezakonite formacije, osloboditi trgove i ulice i dati amnestiju svim učesnicima u protestima. Izuzetak čine samo počinioci teških zločina.

Na sastanku koji je trajao preko pet sati učestvovali su predstavnici Rusije, SAD, EU i Ukrajine. Po rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Moskva se zalaže za to da kriznu situaciju „treba da regulišu sami Ukrajinci“:

- Dogovorili smo se da sve strane treba da se uzdrže od bilo kakvog nasilja, od svakog zaplašivanja, od provokacija. Odlučno smo osudili i odbacili sve pojave ekstremizma, rasizma i verske netrpeljivosti, uključujući antisemitizam.

Međutim, Kijev je odbio da povuče vojsku iz istočnih regiona zemlje. A SAD i EU u slučaju pogoršavanja situacije u Ukrajini prete Rusiji novim sankcijama. Kako je istakao predsednik fonda „Nova Evroazija“ Andrej Kortunov, ovakav stav naših zapadnih partnera, a posebno Vašingtona, objašnjava se unekoliko pojednostavljenim shvatanjem rasporeda snaga u Ukrajini:

- Zbog nečega se smatra da Rusija može da izda nalog snagama opozicije i da će ga one prihvatiti kao uputstvo za delovanje. Ipak, znamo da u Donjecku, Harkovu i drugim krajevima na istoku Ukrajine postoji svoja politička i ekonomska elita sa svojim pogledima na život. I ne treba smatrati da su ove snage ruske marionete.

Što se tiče odluke Kijeva da ne povuče vojsku iz istočnih regiona Ukrajine, po mišljenju Andreja Kortunova, na ovakvu odluku ukrajinske vlasti je podstakla nesigurnost u sopstvene snage:

- Ostaje pitanje: da li su kijevske vlasti uopšte u stanju da kontrolišu situaciju na teritoriji države? Koliko su u stanju da se suprotstave radikalnim snagama koje ni iz daleka neće u svemu podržati ženevske dogovore? Sad niko ne može da kaže u kojoj meri i u kom obimu aktuelna vlast u Kijevu može da ispuni postignute dogovore, ali je bezuslovno da je u njenom interesu da to učini.

Posle ženevskog sastanka ostao je još jedan momenat koji zahteva budnu pažnju učesnika u regulisanju. Kako je u programu „Glasa Rusije“ istakao direktor Centra za političku konjunkturu Sergej Mihejev, to što je postignut sporazum je samo po sebi dobro, ali sad treba pažljivo konkretizovati dalje aktivnosti. Inače jedna od strana može pokušati da zloupotrebi ove dogovore:

- Radi se jednostavno o deklaraciji, to nisu ništa drugo do reči. Pitanje je kako se svaka od strana sprema da to ispuni? Ovde nema jasnosti, nema nikakve putne karte, nema jasne definicije šta su nezakonite ekstremističke formacije. Imam utisak da će Kijev pokušati da iskoristi ovaj sporazum u svojim sebičnim ciljevima i da će ga primenjivati samo na jugoistoku, a nipošto ne na sebe. A zapadni partneri će podržati Kijev u ovome.

Ujedno, stručnjaci smatraju da ako Kijev pokuša da sabotira odluke koje su postignute na ženevskim pregovorima, zapadni partneri mogu da primene svoje sankcije prema njemu.

Grigorij Milenin,