Izbori za EU: desno-levi marš nezadovoljnih

Mesec pre izbora za Evropski parlament EU se suočila sa neviđenim fenomenom: desne i leve stranke Starog Sveta u jedinstvenom porivu dižu birače protiv evropske birokratije, evropskih banaka, evropskih proširenja, evropske migracije, evropskih dugova i evropskog rukovodstva u Briselu.

Meseca pre izbora igre evropskog proširenja su završene. Listovi više ne pominju evropske težnje evromajdana u Kijevu. Niko istina ne objašnjava zašto je bilo potrebno puniti glave Ukrajinaca asocijacijom sa EU ili čak prijemom u uniju, ako niko u EU ozbiljno o tome nije ni mislio.

Najsažetije se tim povodom izrazio jedan od najupečatljivijih francuskih političara, lider desnog Nacionalnog fronta Marin Le Pen. Ukrajina je prijatelj, a ja ne pozivam prijatelje u košmar, rekla je ona. Šta više, smatram da Francuska takođe treba da napusti EU. EU je put mrtvih. Nezadovoljstvo unijom se produbljuje, a naša popularnost raste zato što su Francuzi počeli da shvataju probleme o kojima smo počeli da govorimo godinama ranije, govori Marin Le Pen.

- Uverena sam da ćemo za nekoliko godina doći na vlast u zemlji. Zato što čitava Evropa shvata opasnost od unutrašnje migracije, opasnost sudara civilizacija, opasnost gubitka naših tradicionalnih vrednosti. Evropa će ili shvatiti ove opasnosti, ili prestati da postoji.

Prema podacima jednog od najvećih evropskih istraživačkih centara Ipsos Mori, većina evropljana je nezadovoljna evropskom birokratijom. Otprilike 68% smatra da se Brisel kreće u pogrešnom pravcu. Najviše su nezadovoljni Italijani (77%), iza njih slede Francuzi i Španci (76%). Čak u Nemačkoj kurs Brisela odbacuje 61% građana. Neobično, ali broj nezadovoljnih u Nemačkoj danas je veći nego u zemlji sa najviše evropskeptika u Evropi – Britaniji. Pravde radi treba reći da su uzroci nezadovoljstva Nemaca drugi nego kod Britanaca, ili recimo Grka. Biegeri su protiv toga da Nemačka plati za rasipništvo i dugove neradnika sa Juga. A Grci, Italijani i Španci su protiv mera stroge štednje koje im nameće Brisel na zahtev „bogatih“ Nemaca.

Uzroci nezadovoljstva su kao što se vidi različiti, ali na kraju se slivaju u jedan tok i prete da daju žalostan rezultat: iz Evropskog parlamenta će biti istisnute na desetine centrističkih, levocentričnih i desnocentričnih poslanika. Istisnuće ih desni i levi, radikalniji.

Analitičari proriču lovorike britanskoj nacionalističkog Partiji nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (ona može skoro dva puta da uveća svoju zastupljenost). Mnogo poslaničkih mesta će zauzeti nemačka anti-evro stranka Alternativa za Nemačku. Levi u Nemačkoj su takođe protiv proširenja EU. Tačka o zatvaranju vrata EU stavljena je u predizborni manifest Leve partije Nemačke. Pored toga, ona se zalaže protiv sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i SAD – on daje olakšice američkom imperijalizmu. Levi kažu da umesto saradnje sa SAD trebalo bi proširiti saradnju sa Rusijom u svim oblastima trgovine i ekonomije bez izuzetka. Pošto bez saradnje sa Rusijom nezamisliv je ekonomski progres na čitavom evropskom kontinentu.

Andrej Fedjašin,