Turizam na Krimu: Sve što ste hteli da znate, a niste imali priliku da pitate

Šta vi zamišljate kada čujete reč Krim? Verovatno sunčano leto, južnu obalu sa jaltinskim promenadama, Crno more i lepe šljunkovite plaže. I sve to ovde, naravno, postoji. Ali ne treba zaboraviti ni na bogato turističko nasleđe Krima. Čehov, Ajvazovski, Vološin – upravo ovde su dolazili ruski kulturni poslenici da odmore dušu i telo i da nađu inspiraciju za stvaralaštvo.

Anton Pavlovič Čehov je proveo na Krimu poslednjih 5 godina svog života. Velikog pisca mučila je tuberkuloza, a topla suva klima poluostrva je uvek bila blagotvorna za ljude sa plućnim oboljenjima. Ali Čehov nije došao na Krim da umre, već da živi – i živeo je vrlo bogato. U Jalti, gde se prozaik zaustavio, on je napisao neka od najboljih svojih dela: Tri sestre, Višnjik, Damu s psetancetom. Upravo Čehov je otkrio Krim sunarodnicima, i strancima, ubeđen je pisac, istoričar ruske književnoti Aleksej Varlamov.

- Najprecizniju, ne romantičnu kao kod Puškina, već lekarski suvu ocenu, dijagnozu, značaj Krima u ruskom životu – dao je Čehov i svojim životom na Krimu, i pričama... Samo Dama s psetancetom koliko vredi. Mislim da je Čehov učinio Krim besmrtnim. Dolazeći na Jaltu shvatamo da su ovde hodali junaci njegovih priča.

Bela vikendica je kuća od belog kamena u kojoj je živeo i radio Čehov. Ona je piščev muzej. Svake godine u nju dolaze milioni ljudi. Obavezno idite i vi kako biste pronikli u stvaralačku atmosferu i ako budete imali sreće, čak uhvatili delić književnog nadahnuća.

Ruski slikar marinista Ivan Ajvazovski rođen je u Feodosiji i posvetio joj je svoje stvaralaštvo, svoj život. Novac dobijen od prodaje slika umetnik je uputio na razvoj rodnog grada, čiji pomorski pejzaži su uvek inspirisali Ajvazovskog, ističe direktor Državne galerije slika Ajvazovskog Tatjana Gajduk.

- Ajvazovski je veoma voleo svoj rodni grad. Feodosija se nalazi među deset najstarijih gradova Evrope. I mnogo toga je ovde ispunjeno uspomenama o minulim epohama. Mislim da u periodu kada je Ajvazovski bio još dete, mladić, a zatim zreo čovek, ovih istorijskih sećanja bilo je mnogo više. Postoje takva mesta duhovne snage, krugovi kulturnog nasleđa. Mislim da je Ajvazovski bio prema tome vrlo osetljiv.

Upravo u Feodosiji može da se pogleda najveća kolekcija radova Ajvazovskog – u Državnoj galeriji slika s njegovim imenom. Ovaj muzej je najviše posećen na krimskoj obali.

Krim je svojevrsna bašta gde se brižljivo kultivišu najblistaviji i najređi umovi. Pesnik Maksimilijan Vološin je nazivao Himeriju – tako je region nazvao Homer u antičko vreme – svojom duhovnom domovinom. U krimskom Koktebelu je otvoren muzej Simerija Maksimilijana Vološina, posvećen ne samo životu i stvaralaštvu ovog pesnika, umetnika, prevodioca, kritičara i filozofa – već i u celini Srebrnom veku u ruskoj kulturi. Koktebelj je mistično upio auru Vološina, smatra šef spomen-kuće Vološina Natalija Mirošničenko.

- Genije mesta, tu odgovara ovaj izraz. Još i zato što grandioznost Vološinovog prisustva u Koktebelju prosto čudi. Čudi Vološinov portret, napravljen stenama Karadaga. On je zaveštao da ga sahrane na brdu Kučuk-Janišar, odakle se vidi čitav Koktebeljski zaliv. Kako je pisala ruska pesnikinja Anastasija Cvetajeva: Tako s jedne strane svojim profilom, a sa druge svojim grobom Maks je obuhvatio svoj Koktebelj.

Nemoguće je navesti sve poslenike kulture i umetnosti koji su ostavili svoj trag u sudbini Krima, kao što je nemoguće prebrojati spomenike kulture i umetnosti koji postoje na poluostrvu. Bolje je otići tamo lično i uveriti se da je kulturno nasleđe poluostrva neobuhvatno.

Marija Merkulova,