Ukrajina će postati večiti dužnik

Ukrajina može da dobije 17 milijardi dolara pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda. Kako piše agencija Blumberg, misija MMF odobrila je izdvajanje kredita Ukrajini. Preliminarni dogovori predviđali su izdvajanje zajma od 14 do 18 milijardi dolara. Konačno rešenje savet direktora MMF može da usvoji na zasedanju 30. aprila.

MMF će pomoći Kijevu da spase ekonomiju od bankrotstva. Već je poznata suma ove pomoći – 17 milijardi dolara. Posle zajma MMF Kijev može da dobije i kredite od drugih finansijskih organizacija i zemalja. Ukupno Kijev očekuje 27 milijardi dolara pomoći. Ipak ovog novca može da ne bude dovoljno za obnovu ekonomije, a Ukrajina će se pretvoriti u večitog dužnika.

Već do kraja godine spoljni dug Ukrajine će izneti skoro 90 milijardi dolara, a to je više od polovine unutrašnjeg bruto proizvoda zemlje. Tačnije svaki ukrajinski stanovnik, uključujući penzonere i bebe, biće dužan po dve hiljade evra. Ako se ova suma pretvori u grivne, to će biti 23000 grivni. Kako bi Ukrajina vratila dug, svaki stanovnik zemlje treba besplatno da radi čitavih 7 meseci. Ranije je jedan od predsedničkih kandidata Ukrajine Oleg Tjagnjibok izjavio da međunarodna zajednica može da otpiše dugove, kao što je bilo sa Grčkom ili Poljskom. Ali oproštaj 100 milijardi Grčkoj bio je uslovljen rizikom pada ekonomije čitave evrozone i evra kao valute. A ekonomsko čudo u Poljskoj desilo se ne zbog otpisivanja dugova, već zbog porasta izvoza robe iz zemlje u EU, investicija u proizvodnju, milijardi subvencija i rasta potrošnje u Evropi. A u Ukrajini do danas nema jasne ekonomske strategije, izjavio je Šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

- Za sada vlada koju predstavljaju tri lidera nije ponudila jasan ekonomski program, koji bi mogao da uveća konkurentnost privredno-političkog prostora pod nazivom Ukrajina. Nećemo zaboraviti da ono što se dešava na Jugoistoku Ukrajine jeste put ka ekonomskom bankrotstvu. Zato što Jugoistok osigurava do 40% unutrašnjeg bruto proizvoda zemlje.

Ukrajini su za sada samo dali dozvolu na izvoz robe u okviru buduće asocijacije sa EU. Ali iza glasne retorike o otvorenom tržištu stoje žestoka ograničenja. S jedne strane uvozne takse su ukinute ili smanjene za 95% kategorija robe ukrajinskog izvoza. Sa druge sve ranije kvote su bile sačuvane. EU je donela zaštitne mere: EU ostavlja sebi pravo da ograniči količinu „osetljivih“ proizvoda koji se uvoze iz Ukrajine, kako ne bi dozvolila štetu po proizvođače u zemljama EU. Na tom spisku je glavni ukrajinski izvoz – prekrupa, svinjetina, govedina, piletina i prerađeni prehrambeni proizvodi. Tačnije u svakom trenutku Brisel može da ostavi sebi pravo da obnovi važenje carinskih taksi, ako uvoz iz Ukrajine preplavi tržište EU. Između ostalog, slobodno tržište za Ukrajinu će funkcionisati samo do 1. novembra. Prema rečima nezavisnog briselskog eksperta Frensisa Evansa, ukrajinskoj strani čak uz postojanje svih mogućnosti, neće poći za rukom da osetno proširi svoj izvoz u Evropu. Tržišta EU su prepunjena, a potrošnja u zemljama pada. Niska produktivnost, zasterala oprema i odsustvo investicija neće učiniti ukrajinsku robu konkuretnoj na evropskom tržištu. A otvaranje granica za evropsku robu će konačno razoriti sve one grane ukrajinske privrede koje još pokušavaju da se održe na površini. Izgleda da takav scenario shvataju svi, osim proameričke i radkalno raspoložene vlasti u Kijevu.

Tatjana Golovanova,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut