Magija ekranizacija

Neki pasionirani čitaoci tvrde da ekranizacija nikada ne dostiže nivo pisanog predloška. Ipak, bez obzira na sve razlike, umetnička sredstva kinematografa često su ograničena i ne mogu da prenesu autorski stil pisca. Koliko reditelja je uspelo da ne razočara čitaoce? Da li se često velika dela pretvaraju u isto tako velike filmove za sva vremena?

Od trenutka rađanja filma književna dela su bila osnov pokretnih slika. Među prvim delima prenetim na ekran bili su romani Svifta, Defoa i Getea. Na prvi pogled, reklo bi se da je stvaranje filma prema već postojećoj knjizi daleko jednostavnije, nego snimati prema originalnom scenariju. Međutim, nije baš tako.

Glavni problem ekranizacije je večiti spor, oko toga da li je ekranizacija ilustracija napisanog ili samostalno delo, koje omogućava umetničku nezavisnost. Često prilikom prenošenja knjige na filmsko platno reditelj odustaje od epizodnih likova i tokova radnje, ili pak, dodaje ono čega u delu nema. Za tu samovolju kritikovaće ga i strastveni čitaoci i filmofili.

Pesnik, književni kritičar, i naravno, filmofil, Oksana Lisova priznaje:

- Tokom procesa čitanja mnogi od nas stvaraju svoj lični unutrašnji film. Reč je o utiscima o pročitanom, a oni mogu i da se ne poklope, što prirodno vodi u konflikt. „Tri musketara“ je moja omiljena knjiga, još od detinjstva. Videla sam mnogo filmova, snimljenih po njoj i ni jedan ne odgovara mom idealnom obrazcu, stvorenom u imaginaciji. Na špici najčešće piše „po motivima“, ali mi na to ne obraćamo pažnju i smatramo da je režiser snimio nešto drugo. U suštini to je upozorenje gledaocima na uslovnost, na drugi ugao gledanja. Naš sukob sa ekranizacijom samo je nepodudarnost naših očekivanja i pravila, koja glase ovako nekako: ne može se tako snimiti knjiga. A u stvari može.

Uvek se treba podsetiti da je ekranizacija rediteljsko čitanje knjige, a ono može da se razilazi sa mišljenjem većine čitalaca ili da se podudara. Od toga najčešće zavisi da li će se film dopasti ili ne. Ako režiseru uspe da pogodi ukus većine, njegova ekranizacija će biti popularna. Rediteljima često zameraju izneveravanje književnog predloška: dodavanje holivudskih strasti i tajanstvenosti, dinamike, dekorativnih elemenata. Međutim, često upravo ti začini oživljavaju dobro poznatu priču i privlače široku publiku. Kao što kaže Oksana Liskova:

- Ekranizacija pomaže u razumevanju važnih momenata u tekstu, pa ga onda ponovo čitamo. Tako sam ja ponovo pročitala Anu Karenjinu, pošto sam pogledala film u režiji Džoa Rajta. Mnoge knjige planu tek posle pojave ekranizacije, to je činjenica, i to je važno, da se ljudi vraćaju izvoru. A takva pomoć je knjizi danas potrebna. Postoje ljudi kojima je jednostavno teško da čitaju, pa je onda ekranizacija način da se pridruže velikoj literaturi.

Postoje li parovi: dobra knjiga – dobar film? Ima dosta takvih primera. Ekranizacije prva dva toma „Harija Potera“ Džoane Rouling osvojile su publiku u celom svetu. Film „Džejn Ejr“ po romanu Šarlote Bronte, koji je snimio Franko Zafireli postao je klasik, kao i knjiga. Film po delu Entonija Bardžisa „Paklena pomorandža“ ne zaostaje u energiji za literarnim predloškom. Serija „Majstor i Margarita“, čiji je autor Vladimir Bortko, smatra se jednom od najboljih ekranizacija romana Mihaila Bulgakova.

Ekranizacija je uvek drugi pogled na delo, koji može da donese ono što čitalac nije mogao da primeti, recimo preskočivši poneku stranicu. Dobra knjiga je podsticaj da se pogleda njena ekranizacija. Žive emocije umetnosti mogu da dođu iz različitih izvora, čitajte, gledajte, razmišljajte, doživljavajte, upravo u tome i jeste snaga prave umetnosti.

TOP 10 ekranizacija:

«Lolita» Vladimir Nabokov rež. Stenli Kjubrik

«Kum» Mario Puzo rež. Frensis Ford Kopola

«Gospodar prstenova» Tolkin rež. Piter Džekson

«"Bel Ami" » Gi de Mopassana rež. Deklana Donelan i Nik Ormrod

«Parfem» Patrik Ziskind rež. Tom Tikver

«Anna Karenjina» Lav Tolstoj rež. Džo Rajt

«Jadnici» Viktor Igo rež. Tom Huper, Bil Ogist

«Velika iščekivanja» Čarls Dikens rež. Majk Njuel

«Velikiй Getsbi» Skot Ficdžerald rež. Baz Lurman

«Portret Dorijana Greja» Oskar Vajld rež. Dejv Rozenbaum