Slobodna štampa je napunila 20 godina

Generalna Skupština UN je 1993. godine 3. maj proglasila Svetskim danom slobode štampe. Analitičari ističu da je u toku proteklih godina situacija u pogledu slobode štampane reči i dalje ostala složena u nizu zemalja: visok je nivo nezaštićenosti novinara koji brane svoje pravo na pisanje istine.

Prvi su putem zvanične zaštite prava novinara krenuli predstavnici nezavisne štampe u afričkim zemljama. Upravo oni su 1991. godine usvojili „Vindhuksku deklaraciju“ koja je na sve vlade država apelovala da obezbede slobodu štampe. Danas je slobodna štampa obavezan atribut svake zemlje koja sebe naziva demokratskom, ubeđen je sekretar saveza novinara Rusije Paval Gutiontov:

- Apsolutno sam ubeđen u to da nije moguće izgraditi bilo kakvu modernu, demokratsku državu u 21. veku bez slobodne, nezavisne i jake štampe koja uživa pošovanje stanovništva. Štampa je vrlo dugo sahranjivana poslednjih godina, neki su govorili da nije potrebna, da će je promeniti internet, pi-ar, neposredno informisanje društva od strane vlasti. Ništa slično se nije desilo.

Sredstva za masovno informisanje neprestano izazivaju polemiku u društvu. Kako ističu stručnjaci, najopasnija zemlja za predstavnike medija je Sirija. Najnovija upečatljiva potvrda za ovo je povratak francuskih novinara posle zarobljeništva koje je trajalo skoro godinu dana. Prošle godine su bili kidnapovani u blizini Alepa gde su obaveštavali o vojnom konfliktu između pobunjenika i vladinih organizacija. Ne samo to, po podacima međunarodnog Komiteta za zaštitu novinara za vreme sukoba je ubijeno preko 60 predstavnika medija, a isto toliko ih je i kidnapovano. Novinari se sreću s progonima, plašenjima i fizičkim nasiljem.

Džulijan Asanž, osnivač poznatog servisa Wikileaks se danas s pravom može nazvati jednim od najpoznatijih novinara na svetu. Zbog svojih publikacija koje mnoge razobličavaju, primoran je da vodi skriven život seleći se se jednog mesta na drugo.

Ruski novinari koji su obaveštavali o događajima iz Donjecka takođe su bili uhapšeni od strane nepoznatih ljudi u maskama i isterani iz Ukrajine. Zabrane ulaska u zemlju, pritvaranje zbog neobjašnjivih razloga – to je ono što sustopice prati novinare u njihovom radu. Međutim, zasad ipak ne treba računati na pouzdanu zaštitu, smatra vodeći analitičar lista „Parlamentska gazeta“ Jurij Goverdovski:

- Novinari se podvrgavaju progonima i diskriminaciji. To je bezuslovno, činjenica je dao vo vidimo u Ukrajini, pa čak i s istim ovim Asanžom koji se takođe može smatrati novinarem. Nisam čuo da postoji mehanizam zaštite. Moralna podrška se pruža novinarima koji su dospeli u takve situacije. Nema uspeha u pokušajima da se izdejstvuje učestvovanje zvaničnih organa vlasti.

Posebna pažnja se posvećuje odnosima između štampe i vlasti, upućuju se pisma šefovima država u kojima se opisuju problemi novinara ne koje bi trebalo obratiti pažnju. Ali čak ni postojeći zakoni i delatnost specijalizovanih organizacija ne mogu da obezbede dostojne uslove za rad novinara, nastavlja Pavel Gutiontov:

- Zakoni koji se odnose na štampu zapanjuju time koliko su nestručno i na brzinu napisani. Nema potrebe da se osniva neka nova organizacija kako bi se ovo stanje popravilo. Treba ispunjavati svoje obaveze koje već postoje, treba ih ispunjvati odgovorno i razumno.

Svetski dan slobode štampe je godišnje podsećanje međunarodne zajednice na ljudska prava. Treba da štitimo ova prava pošto ona predstavljaju osnovu demokratije i realno utiču na život ljudi u celom svetu.

Diana Goršečnikova,