Marina u „Ogledalima“

Ogledala – tako se naziva ruski igrani film o velikom pesniku 20. veka Marini Cvetajevoj. Životna drama Cvetajeve prepliće se u filmu sa tragedijom čitave zemlje – Rusije. A ljudi koje na putu sreće junakinja samo su ogledala u kojima ona vidi sopstveni odraz.

Film počinje ljubavnom idilom. Leto. Krim. Mlada Marina Cvetajeva se upoznaje sa gimnazijalcem Sergejom Efronom, budućim mužem. Ovaj susret je predoredio čitav njihov budući život. Pred njima su ogromni potresi i rana smrt oboje, ali za sada su oni srećni i bezbrižni. Do revolucije 1917. ostaje svega nekoliko godina... Naš film je izgrađen po principu grčke tragedije: prolog i tri čina – kaže režiser filma Ogledala Marina Migunova. Pri tome najvažniji u svakom činu, svakoj noveli su Marinini odnosi sa mužem.

- Nismo se trudili da napravimo priču o stvaralaštvu, bez obzira na to što je stvaralaštvo bilo suština njenog života, ali to bi bilo nešto nadzemaljsko, to ne može da se dovede u vezu sa mužem, sa njihovim odnosima. Mada, naravno, ljubav joj je pomagala da stvara, ona je govorila: ako prestanem da volim, umreću. Prvi signal buduće smrti bilo je to što su uhapsili muža i ćerku – i tada je ona zaista prestala da piše stihove, rekla je da je uvek pisala od viška osećanja, a sad oseća samo bol, strah, očajanje. Koji stihovi mogu da se rode iz takvih osećanja?

Sudbina Marine Cvetajeve je beskrajno tragična. Ona se rodila u bogatoj moskovskoj porodici intelektualaca. Otac je bio profesor univerziteta, osnivač Muzeja lepih umetnosti, majka pijanistkinja. Počela je rano da piše i odmah je privukla pažnju. Udala se, rodila ćerku. Ipak revolucija nije ostavila od ove lepe priče ni kamen na kamenu. 17 godina mučne emigracije u kojoj se Efron i Cvetajeva nisu snašli. Zatim povratak u domovinu, više ne u Rusiju, već u Sovjetski Savez. Streljanje Efrona – publiciste, književnika. Kada je bio u inostranstvu počeo je da radi za sovjetsku obaveštajnu službu, što mu se posle osvetilo. Marinina skitanja. Konačno njeno samoubistvo... A paralelno stvaralaštvo koje je nekim čudom nastavljeno, nije presušilo.

Prema rečima Migunove, radeći na filmu ona je otkrila za sebe da Cvetajeva ni malo nije bila depresivna mučenica kakvom je često predstavljaju.

- Da, to je najtragičnija sudbina Srebrenog veka. Ali to je čovek koji se nikada nije predavao i koji nikada čak nije patio od depresije. Ona je pisala da u najtežem momentu uvek ima čemu da se raduje, makar zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama...

Teško je poverovati, ali je činjenica: Ogledala su prvi igrani film o poštovanoj u narodu Marini Cvetajevoj! Mada, sve ima objašnjenje: ličnost Cvetajeve je toliko krupna i višestrana da svako tumačenje bilo kog fragmenta biografije može da bude jednostrano. Takav materijal teško je uzimati na obradu. Ali Migunova je rizikovala i uspelo je! Film je dobro izgrađen, muzikalan, osećajan, kao i stvaralaštvo Marine Cvetajeve. U celini film je dostojan pažnje, kako poštovalaca poezije, tako i onih koji jednostavno vole dobar film.

Rita Bolotska,