Ruski jezik u kulturnom prostoru Evrope i sveta

Danas se u Varšavi otvara međunarodna naučna konferencija „Ruski jezik u kulturnom prostoru Evrope i sveta: čovek, svest, komunikacija, internet“. Već šesti put se u glavnom gradu Poljske okupljaju stručnjaci za ruski jezik, nastavnici i prevodioci iz raznih zemalja sveta.

Cilj konferencije, koja se održava od 22-26. maja, je da se razmene iskustva, ispriča o svojim projektima, uspostavi saradnja među univerzitetima. Lingvisti planiraju da ovaj put diskutuju o novim metodama predavanja ruskog kao stranog, razmotre procese formiranja jezičke ličnosti i čak da analiziraju jezički portret predsednika Rusije Vladimira Putina i drugih političara.

Veliki interes u međunarodnoj zajednici rusista izaziva i jezička interkulturna komunikacija putem interneta. Sa razvojem digitalnih tehnologija virtuelna komunikacija je praktično postala deo života svakog stanovnika naše planete. Proučavanje ovog tipa komunikacije je neophodno, jer je to jedan od glavnih načina komunikacije u savremenom svetu. O tome kako internet komunikacija utiče na razvoj jezika, za „Glas Rusije“ je govorila Dijana Gratinji, profesor ruskog jezika i književnosti na univerzitetu Merser (SAD).

Koje su osobine internet komunikacije i kako ona utiče na ruski jezik?

Internet je danas, verovatno, glavni oblik postojanja živog govornog jezika. Ovaj prilično novi instrument ljudske komunikacije vrlo značajno utiče na naš govor, na izbor jezičkog ponašanja. Mogućnost da se uđe u virtuelni prostor i komunicira i sa sasvim nepoznatim ljudima je postala sastavni deo svakodnevnog života. S jedne strane, mi mnogo čitam na internetu: sajtove medija, blogove, postove, a s druge strane, mi i aktivno komentarišemo to što smo pročitali.. Ta nova mogućnost, da se odmah izrazi svoje mišljenje povodom pročitanog, ima zadivljujuće rezultate. Pisanim sredstvima mi pokušavamo da obnovimo živi govorni jezik. Gestove, mimiku, intonacije nam zamenjuju različiti smajliji i kombinacije znakova interpunkcije, a brzinu govora pokušavamo da prenesemo svakojakim skraćenicama. Ponekad korisnici ne vode računa o pravopisnim pravilima: mogućnost da se munjevito reaguje na to što si video ili pročitao je važnija od pravila ruskog jezika. Da li je to loše? Mislim da nije. To je jezik u svom razvoju. On prelazi na novi nivo, osvetljava realno stanje stvari u pogledu pismenosti širokih narodnih masa, uključujući i jezičku kreativnost naroda. Na primer, emocionalnost je uvek bila karakteristika ruskog govornog jezika i zato su izjave internet korisnika krcate igre rečima, žargonima, kolokvijalizmima . Oni često ne vide sagovornike ili čitaoce i pokušavaju da privuku njihovu pažnju, da izazovu odgovor. Ispada neki monolog-dijalog i, istovremeno, neka vrsta samopromocije. Formirajući svoj žargon, iskrivljujući reči, formirajući nove, dajući im ekspresivna značenja, ljudi se svrstavaju u određene grupe, naglašavaju svoju želju da budu primećeni i teže da približe pisanu reč usmenoj.

Kako internet utiče na interkulturnu komunikaciju?

Internet nije prozor u svet, pa čak ni široka vrata: sve ograde su pale i sve zavisi od nas, koliko vi želite da upoznate „nepoznato“. Ljudi su vekovima slušali priče putnika o čudnim zemljama, a sad imamo mogućnost da sve sami vidimo. Ranije su kulture bile izolovane i do komunikacije je dolazilo samo na granicama, gde su se susretale dve susedne kulture. A, sada za nekoliko minuta može sve da se sazna o nekoj dalekoj zemlji, njenim tradicijama, i ako želite i da se upoznate sa nekim strancem. Internet, praktično, nudi neograničene mogućnosti za interkulturnu komunikaciju na individualnom nivou. Ljudi u svim delovima sveta mogu direktno da komuniciraju, i ne moraju samo da se dopisuju, već mogu i da razgovaraju kao u realnoj komunikaciji.

Jezička barijera je jedna od osnovnih prepreka u interkulturnoj komunikaciji. Ali, zahvaljujući tehničkim mogućnostima interneta, postepeno se stvaraju uslovi za savlađivanje te prepreke. Na primer, na mnogim sajtovima imate verzije na nekoliko jezika. To korisniku daje mogućnost da dobije informacije o drugim zemljama na svom maternjem jeziku. Postoji mnogo sajtova za učenje, interaktivnih programa, koji omogućavaju da se nauči praktično bilo koji jezik, ne izlazeći iz kuće. Informacije putem interneta stižu svuda i to je apsolutno nova pojava. Ljudi raznih kultura se objedinjuju prema svojim interesima, razmenjuju fotografije, utiske.

Ali, da li smo počeli bolje da se razumemo? Mislim i da i ne. U svim kulturama postoje neki stereotipi, koji se ne daju lako porušiti, i onda često na internetu vidimo otvoreno neprijateljstvo prema „tuđem“. A, internet prenosi informaciju vrlo brzo, pa se i taj negativni odnos prema predstavnicima drugih kultura širi istom brzinom, kao i pozitivni. Ali, za to ne treba kriviti internet. To je samo sredstvo za jačanje veza među ljudima i zemljama i menja stil odnosa u savremenom svetu.

Kako vi vidite razvoj internet komunikacije u budućnosti?

Jako je teško predvideti razvoj tako složenog i velikog resursa. Samo pre nekoliko godina smo na internet gledali kao na jednu džinovsku biblioteku, ali dinamika njegovog razvoja otvara neograničene mogućnosti u traženju partnera, vođenju poslova, prenosu informacija. Sa sigurnošću se može reći: internet tehnologije igraju i igraće ogromnu ulogu u životu informacionog društva. Granice njegove primene u životu čovečanstva se stalno šire. Internet menja pogled na svet, psihologiju, jezičko ponašanje ljudi. Mladi ljudi, koji su odrasli u vreme naprednih tehnologija i od detinjstva navikli da koriste računar u obrazovanju, zabavi, na poslu – žive sa drugačijem poimanjem informacionog prostora. Za njih je komunikacija sa vršnjacima sa druge strane sveta ili momentalno informisanje o bilo kom pitanju sasvim obična stvar. Kako će to da utiče na celokupni sistem jezika – videćemo: mi smo sada na samom početku vrlo interesantnog procesa.

Ana Fjodorova,