Putin u Normandiji: do susreta je došlo, nepoznanica ostaje

Svečanosti, posvećene 70. godišnjici iskrcavanja savezničke vojske, su održane u Normandiji. Operacija Overlord je postala najveća bitka Drugog svetskog rata u tom delu Evrope, obeleživši otvaranje Zapadnog fronta. Za godišnjicu tih događaja tradicionalno se pozivaju lideri 17 država, među kojima Rusije i SAD.

Bez obzira na značaj događaja, svetske medije danas više zanimaju ne same svečanosti. Njihova pažnja je posvećena susretima zapadnih lidera s Vladimirom Putinim.

Poslednji događaji u centru Evrope su se odrazili na sastav učesnika svečanih akcija u Normandiji. Organizatori su smatrali za potrebno da pozovu izabranog predsednika Ukrajine. Inače, od samog početka je bilo jasno: ukrajinska kriza će postati glavna tema svih neformalnih susreta „ na marginama“ svečanosti.

Ažiotaža oko dolaska u Francusku Vladimira Putina je razumljiva: to je prvi susret ruskog predsednika s zapadnim partnerima posle priključenja Krima Rusiji. Kako ističu analitičari, za sledeću takvu priliku treba čekati veoma dugo. Zvanične posete u današnjoj situaciji niko ne želi da organizuje, druge prilike sa susretima u kuloarima, nisu tako česte. Zato su lideri odlučili da iskoriste ovu šansu. Putin se skoro odmah po dolasku u Pariz u četvrtak sreo sa britanskim premijerom Devidom Kemeronom. Nešto kasnije, već u Jelisejskom dvorcu, ruski lider je razgovarao s francuskim kolegom Fransoa Olandom. Sami lileri nisu komentarisali rezultate susreta. Izjava portparola predsednika Rusije u vezi sa oba susreta bila je veoma kratka. Kako je saopštio Dmitrij Peskov, lideri su razmotrili perspektive bilateralnih odnosa i mogućnrsti regulisanja krize u Ukrajini. Novinari su se nadali da će više informacija dobiti od razgovora starih prijatelja – Vladimira Putina i kancelara Nemačke Angele Merkel. Susret je bio održan u letovalištu Dovilu. I ovaj je susret održan iza zatvorenih vrata. Pres-službe su saopštile da su lideri tražili „rešenja i kompromise“ u ukrajinskom problemu.

Nema ništa čudno u takvoj zatvorenosti pregovora. Prema mišljenju analitičara, cilj ovih razgovora nije traženje nekog prodora, već pokušaj da se fiksira status-kvo. Za dalju eskalaciju konflikta danas niko nije zainteresovan. Rusija ne želi da pruža nove povode za diskusije o dopunskim sankcijama. Evropa očito iz petnih žila pokušava da zamrzne taj proces, uzimajući u obzir da sankcije škode njenim interesima.

Mada, kako ističu neki eksperti, Angela Merkel može da bude posrednik u pregovorima Rusije i SAD. Zvanični susreti između Putina i Obame nisu planirani. Međutim, lideri RF i SAD će biti prisutni svečanom ručku, zato eksperti ne isključuju i takozvani „susret u hodniku“. Tim pre, što prvi put posle početka ukrajinske krize Obama je priznao pravo Rusije na svoje interese u vezi sa događajima na istoku Ukrajine.

Još jedan činilac intrige je mogućnost susreta ruskog lidera sa nedavno izabranim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom. Posmatrači su istakli: čak i ukoliko razmene par rečenica, od strane Putina će to biti znak da je Moskva spremna za dialog s Kijevom. To se i desilo – uoči zvaničnog ručka u ime predsednika Francuske. Mada je ruski predsednik ranije, u intervjuu TV kanalu TFI i radiostanici Europe I izjavio: Rusija će raditi s novim vlastima Ukrajine, jer se sa poštovanjem odnosi prema izboru ukrajinskog naroda. Putin je podvukao da u vreme posete Normandiji ne namerava ni od koga da beži, te će sa svima kontaktirati. U Moskvi se nadaju da će zajednička sećanja na događaje od pre 70 godina postati još jedan povod da se onemoguće novi konflikti na evropskom kontinentu i nađu putevi za uspostavljanje mira u Ukrajini.

Igor Silecki,