Biblijsko prokletstvo Vavilona

Na svetu ima malo zemalja za koje se kaže: „Muzej pod otvorenim nebom.“ U njih spada Irak. Tačnije, tako je bilo do početka vojne operacije snaga SAD i njihovih saveznika u Iraku 2003. godine.

Iračka zemlja na kojoj su se nalazile drevne civilizacije Sumer, Asirija i Vavilon, prepuna je arheoloških i istorijsko-kulturnih spomenika. Tri grada među najstarijima na planeti – Samara, Ašur i Hatra – krase Spisak svetske baštine UNESKO. Međutim, dva od njih su se već preselila na „crni spisak“ objekata kojima preti nestanak. A poznati drevni Vavilon je zadesila još gora sudbina, ističe stručnjak Instituta za strateške procene i analizu Sergej Demidenko:

- Za Irak, bezuslovno, najvažniji gubitak predstavlja praktično uništavanje drevnog Vavilona, na čijim ruševinama je dugo vremena radila američka vojna baza oklopnih tenkova sa svim posledicama koje iz toga proističu. Za američke vojnike je Vavilon bio nešto sasvim apstraktno. To je nekakva gomila kamenja koja nema nikakve vrednosti sa strateške tačke gledišta osim kao paravan za snajpere.

Zanimljivo je da je po verziji komande udružene koalicije u Iraku, misija američkih vojnika u Vavilonu bila da „čuvaju istorijske vrednosti od lopova i slučajnih oštećenja“. U stvari, ruševine Vavilona su, kako je kasnije istakao jedan od saradnika Britanskog muzeja, „oštećene do te mere da se to ne može proceniti zbog ogromne vrednosti izgubljenih relikvija“. Tako je od vojnika-vandala nastradao jedan od zidova starog grada u kojem su se čuvale cigle s tragovima pismenosti iz XVIII veka pre naše ere! A arheološki slojevi za koje su bila planirana dalja iskopavanja, poliveni su dizel-gorivom i mašinskim uljem. „Stvar se nije završila razaranjima u Iraku,“ istakao je saradnik Centra za arapska istraživanja Instituta za orijentalistiku Boris Dolgov:

- Uništenje je – kao prvo. Kao drugo, u pitanju je pljačka spomenika, muzeja. U Bagdadu je opljačkan Nacionalni muzej. Posle upada Sjedinjenih Država u Irak prodavale su se unikatne stvari iz Nacionalnog muzeja u Bagdadu, uključujući i predmete od zlata. Spomenike su namerno pljačkale snage koje su navodno došle da donesu civilizaciju, slobodu i demokratiju. I nažalost, niko za to ne odgovara. Bagdadski muzeji ostaju opljačkani...

Kako je istakao direktor Bagdadskog muzeja, riznice nije pljačkala gomila, već su to činili ljudi koji znaju šta im treba. Nijedna gipsana kopija nije dirana, ali je nestalo praktično sve što ima istorijsku vrednost. Tragedija Nacionalnog muzeja u Bagdadu se sastoji još i u tome što je to bio jedini muzej na svetu gde su bila sakupljena svedočanstva o neprekidnoj istoriji regiona u toku pola miliona godina. I u jedan mah je muzejski rad koji je obavljan sto godina, u kojem su učestvovali i saradnici peterburškog Ermitaža, uništen. Po mišljenju generalnog direktora UNESKO Irine Bokovoj ovakve stvari treba sprečavati na sve moguće načine:

- Svest o značaju nasleđa i čuvanju kulturnih objekata je mnogo očiglednija zbog događaja u arapskim zemljama. Jedna od prvih mera koje preduzimamo jeste da apelujemo na učesnike u konfliktima da obrate pažnju na potrebu za čuvanjem kulturne baštne bez obzira na uzroke datog konflikta.

Avaj, kako pokazuje najnovija ratna priča, apeli UNESKO nemaju nekog efekta.

Olga Bugrova,