DAVOR ARSIĆ : IZAZOVI I PRETNJE GLOBALNOG TERORIZMA

Samoubilački terorizam, globalna pretnja svetu!

Kvalitativno drugačiji, mnogo smrtonosniji, natprirodni, smatra se da ovaj vid savremenog terorizma ne može biti zaustavljen od strane bezbedonosnih službi. Jedna od psihičkih osnova zbog koje se stvara želja za izvršenje samoubilačkog napada je dobijanje statusa Šehida, poginuti u svetom ratu, titula koja se daje posle smrti teroriste koji je ispunio religijske zapovesti. Dobijanjem ovog statusa daju se novčane nagrade bliskoj porodici izvršioca, kao i poboljšanje socijalnog i drustvenog statusa. U poslednjih dvadesetak godina naglašava se fenomen svesnog žrtvovanja sopstvenog života, zbog postizanja nekih političkih, ideoloških, religioznih i makroekonomskih ciljeva. Ovaj fenomen koji predstavlja globalnu pretnju naziva se samoubilačkim terorizmom.

Samoubilački napadi ne predstavljaju fenomen današnjeg doba, svakako, napomenuću da su sadašnji metodi napada daleko destruktivniji, sa jakom organizacionom kohezijom unutar terorističkih grupacija, sa savremenom tehnologijom. Sam akt se javlja ranije u istoriji. Još u prvom veku naše ere su dokumentovane samoubice koje su pripadale Jevrejskoj sekti Ziloti i Šikari, koji su napadali rimske okupatore na Judeju. U 11. i 13. veku islamski Asasini, aktivni na teritoriji današnjeg Irana i Sirije, ubijali su svoje mete izbliza, sa malim šansama za begstvo. U 18. veku terorističke grupe izvršavale su samoubilačke napade protiv kolonijalnih vladara u Indiji, Indoneziji i Filipinima. Samoubilački napadi inicirani od japanskih kamikaza, bili su uspešni jedino sa sigurnom smrću napadača. Kamikaze su bili uspešne u vršenju terorističkih napada, što je dovelo da japanci razviju Šinio, motorni čamac sa eksplozivom na kljunu, koji je potapao brodove. Fikuri ili čovečja mina, gde su plivači ronjenjem nosili eksplozive ispod brodova. Nikaku ili čovečja protivtenkovska mina.

U Iransko-iračkom ratu od 1980. – 1988. godine sa namerom da kompenzira sopstvenu vojnu inferiornost u odnosu na Irak, Iran mobilizuje hiljadu Iranaca iz redova Basidi i elitni Pasardani, koji su dobrovoljno žrtvovali svoje živote protiv Iračkih trupa. Isto je važilo i za Iransku decu, koja su hodala niz poljane, pune mina, kako bi pročistili put vojnim trupama. Bombaška aktivnost Tamilskih tigrova, prema broju izvedenih samoubilačkih akcija, u poslednjih petnaesetak godina je preko njihove jedinice Crni Panteri, koji uključuju i žene i muškarce. Članovi ove organizacije pokazuju spremnost da poginu, u situaciji kada su okruženi bezbedonosnim snagama. Dižu se u vazduh, ili gutaju kapsule sa cijanidom (koju svaki član nosi oko vrata) umesto da rizikuju da budu uhvaćeni i izloženi ispitivanjima od strane bezbedonosnih službi. U zadnjih dvadeset pet godina oni su izvršili dve trećine svih samoubilačkih napada u svetu. Danas u svetu postoje desetak terorističkih grupa koje imaju sposobnost i kapacitete za izvršenje ovakvih akcija. Među najpoznatijim terorističkim grupama je Al Kaida, koja teži ka objedinjenju svih islamskih terorističkih organziacija.

Kvantitativna analiza pokazuje da je broj klasičnih terorističkih akcija prepolovljen, za razliku od samoubilačkog terorizma koji se u poslednjoj dekadi povećao za zastrašujućih 50 napada godišnje. Ovaj parameter pokazuje da se terorističke grupe sve više usmeravaju ka samoubilačkom terorizmu. Motivacija samoubice je sa različitom ideologijom, neki od njih su politički motivisani, neki se temelje na religiskoj indoktriniranosti , nacionalnim motivima, isto tako baziraju se i na poboljšanje socijalnog i ekonomskog statusa. Terorističke grupe ne mogu programirati sve svoje članove za bombaše samoubice, nego se vrši selekcija kroz prepoznavanje onih lica koja imaju samoubilački potencijal, genetski predodređena lica, koja imaju nagon ka vršenju ovakvih napada. Nakon toga, vrši se indoktrinacija, kako bi se podstakli ka samoubilačkoj sklonosti. Smatra se da ovo lice, bombaš samoubica, ima poseban mentalni sklop. Svaka akcija samoubilačkog terorizma se uredno planira, prolazi se kroz više faza i precizno se uvežbava. Ovo lice mora proći kroz nekoliko obuka, da bi bio spreman za izvršenje akcije. Uglavnom, prave video snimak za uspomenu, a određen broj njih koji nemaju porodice, poklanjaju svoje bogatstvo i imovinu drugima. Postoje neki indikatori koji pokazuju da postoje sumnjiva lica koja mogu pokazivati nervozu: ne reaguju na komunikaciju (tupi pogled), može se osetiti neuobičajan miris vode (na travu ili cveće) sa ciljem da mirišu bolje kada odlaze u raj, energični su i probijaju se kroz masu naroda da dođu do ciljeva. Može se zabeležiti lice kako se moli pre izvršenja napada, i deluje kao da priča sam sa sobom. Značajni indikator u ovakvim situacijama je to da bombaš samoubica širi ruke da omogući kvalitetno rasprsnuće i efekat. Mogu se videti sumnjiva vozila, parkirana duže vreme na istom mestu. Obučeni su u dužu i širu odeću sa ciljem da mogu sakriti naprave. Veoma bitan element je to što terorista ima “tunelsku viziju” i kreće se prema cilju. Spreman je proći kroz svaku situaciju kako bi došao do svog cilja. Uglavnom, drže ruke u džepovima da se ne bi videle žice od eksplozivne naprave. Neki od njih nose kratku kosu ili skroz ošišanu, sa dužom bradom. Sumnjiva vozila, bez tablica, parkirana na mestima gde je zabranjeno parkiranje ili sa različitim prednjim i zadnjim tablicama. Mogu se videti takva vozila bez tablica, koja su uglavnom prljava sa vidno spuštenim zadnjim delom gde nose tovar. Trenutna smrt je nagrada, a predaja policiji znači poraz i sram. Za takve teroriste nema vraćanja nazad u okolinu gde su živeli.

Samoubilački terorizam, u jednom periodu imaće dominantnu ulogu u izvršenju terorističhkih napada, i sigurno će biti u porastu. Politička nestabilnost na Bliskom istoku navodi na zaključak da će ove teritorije biti zone sa visokim rizikom od samoubilačkih napada. Terorizam možemo sprečavati sa razvijenom kooperativnom bezbednošću, sa angažovanjem svih resursa jednog demokratskog društva. Borba protiv samoubilačkog terorizma je kompleksna, složena, jer ovaj vid terorizma predstavlja globalnu pretnju i svi mi možemo pomoći u borbi.

Davor Arsić

Master Fakulteta bezbednosti