Ruski jezik pod zaštitom

Zaštitu i podršku ruskog jezika u Rusiji će ostvarivati specijalni Savet pri Predsedniku. Novi organ će otkrivati najpovredljivije strane jezičke politike i predlagati predsedniku rešenja tih problema.

Osim toga, Savet će koordinisati rad vlasnih organa, kulturnih i obrazovnih organizacija u toj sferi. Svakako, on će podržavati ruski jezik i van Rusije.

Ruski govore oko 200 miliona ljudi po čitavom svetu. Van Rusije po broju ruskojezičnih lidiraju, svakako, zemlje postsovjetskog prostora – pre svega Ukrajina i Kazahstan. U Evropi su to pre svega zemlje, gde je državni jezik slovenski, bliski ruskom. Naprimer, Poljska ili Srbija. Pored toga, u različitim zemljama živi mnogo naših sunarodnika.

Njima i njihovoj deci treba pružiti mogućnost da koriste ruski jezik, ostanu u kontekstu ruske kulture - to će biti jedan od zadataka, koje će rešavati Savet. O tome je Glasu Rusije ispričao savetnik Predsednika RF za kulturu, a sada i Predsednik Saveta za ruski jezik Vladimir Tolstoj.

- Pre svega, ruski jezik je glavna snaga, koja ujedinjuje svet unutar zemlje. Naša je zemlja multijezična, multinacionalna, ali je ruski jezik državni na čitavoj njenoj teritoriji. Upravo on ujedinjuje sve ljude, koji žive u RF; zato ruski svet u širem smislu sačinjavaju zemlje postsovjetskog prostora, kao i naši partneri u Evropi i na drugim kontinentima. Svuda ima mnogo naših sunarodnika. Svi oni moraju da osećaju da Rusija pomaže, podržava taj veliki ruski svet i ruskojezični prostor.

Inače, Vladimir Tolstoj je prapraunuk Lava Tolstoja – pisca, koji je imao veliki uticaj na razvoj ruskog jezika. Sve do sada njegovo stvaralaštvo širi ruski jezik u svetu. Mnogi stranci, koji uče ruski jezik za sebe – čine to upravo da bi čitali originalna dela Tolstoja, Dostojevskog i Puškina.

Interesovanje prema ruskom jeziku raste. Njegovo širenje na međunarodnoj sceni je jedan od zadataka Saveta pri predsedniku, koji se formira, - kaže Vladimir Tolstoj.

- Po uzoru na institut frankofonije u Francuskoj, koji se bavi širenjem francuskog jezika i pruža otpor anglosaksonskom uticaju, moramo da težimo obnavljanju položaja ruskog jezika kao jezika međunarodnog komuniciranja.

Neophodno je podržavati i takvu ulogu ruskog jezika unutar zemlje. Treba početi od mlade generacije, - smatra član Saveta za ruski jezik, direktor Ruske državne dečije biblioteke Marija Vedenjapina.

- Jezikom se treba baviti od malih nogu, formirati ljubav prema pravilnom jeziku. U različitim zemljama postoje ogromne dijaspore ruskojezičnih ljudi. Neophodna im je podrška, da bi i njihova deca nastavila da govore ruski.

U sastavu Saveta će biti stručnjaci u oblasti obrazovanja, među njima i predstavnici RAN i akademije obrazovanja. Osim njih, odgovaraće za podršku i razvoj ruskog jezika filolozi, delatnici kulture, kao i predstavnici medija, jer su oni najvažniji kanal širenja pravilnog, čistog jezika. Zato će Savet u svom radu dodeliti veliku pažnju i podršci jezika u medijskoj sferi, - uverena je član Saveta, dekan fakulteta novinarstva MDU «Lomonosov» profesor Jelena Vartanova.

- Ako ne budemo investirali u proizvodnju novinarskog sadržaja na ruskom jeziku, u proizvodnju tele-, video-, filmskih proizvoda na ruskom jeziku, ako ne budemo širili te proizvode van Rusije i unutar zemlje, izgubićemo jezik. Nažalost, u uslovima interneta i novih medija svet se toliko promenio, interesovanje prema klasičnoj književnosti se smanjilo, zato do mnogih ljudi možemo da dospemo samo preko digitalnih medija.

Doduše, ne vredi očekivati brze rezultate. Savet nema zadatak da nešto kardinalno promeni. Važnije je podržavati i razvijati ono, što već imamo. Promene u toj oblasti moraju da budu postepene.

Dva puta godišnje članovi Saveta će imati savetovanja, gde će razmatrati najvažnije pravce jezičke politike i razrađivati svoje predloge u vezi sa time za predsednika Vladimira Putina.

Marija Baljabina,