Ima li perspektive gasni spor Rusije i Ukrajine?

Vd. premijer Ukrajine smatra da bez obzira na odnose između Rusije i Ukrajine, ukrajinska privreda u narednim godinama neće moći da funkcioniše bez ruskog gasa, jer, u suštini, on nema alternativu.

Nova ukrajinska vlada, sada, ima samo dve opcije: da se dogovori sa Rusijom o kupovini gasa po razumnoj ceni ili da se pozdravi sa značajnim delom industrije. Sve ostalo su samo fantazije koje imaju malo veze sa realnom ekonomijom.

Industrija troši previše energije

Nova vlast, čiji su mnogi predstavnici imali prste u važećem gasnom ugovoru, sada optužuju Rusiju za neprijateljske korake. U stvari, Ukrajina žanje plodove sopstvenih odluka.

Odsustvo ozbiljnih infrastrukturnih reformi i otkaz od dostignuća prethodne vlade, dovelo je do toga da je Ukrajina postala zavisna od isporuka energenata, koje joj, u normalnim okolnostima, uopšte ne bi bile potrebne.

Prema pokazatelju energetske sposobnosti, BDP Ukrajine nekoliko puta je veći od razvijenih zemljama zapadne i istočne Evrope. Svake godine, zemlja troši više od 40 milijardi kubnih metara gasa, od čega više od 20 mora da uvoze. Pri tom, uglavnom se radi o rasipanju resursa, jer, samo gubici toplotne energije se procenjuju na 65%, što je nekoliko puta više od proseka razvijenih zemalja.

Poboljšanje energetske efikasnosti privrede automatski bi rešilo problem gasne zavisnosti. Međutim, svi pokušaji prethodnih vlada da se bave ovim pitanjem suočavali su se sa lobiranjem trenutnog modela ukrajinske privrede od strane uticajnih predstavnika ukrajinskog biznis, koji nisu zainteresovani za modernizaciju industrijskih objekata koje su dobili u bescenje tokom privatizacije.

Cijena gasa - pitanje opstanka niza privrednih grana

Četiri grane industrije - metalurgija, poljoprivreda, mašinstvo i hemijska industrija - zavise od obima isporuka i cene prirodnog gasa. Za neke od njih, povećanje cena do 485 dolara za hiljadu kubnih metara značiće povratak na veoma teške uslove. Za neke grane, to će dovesti do potpunog zastoja proizvodnje. Pod takvim uslovima, kada rast ekonomije koči niska konkurentnost industrije, ne može se govoriti o rastu BDP-a, čak ni o povratku na nivo iz 2013. godine.

Jedan od najvećih potrošača gasa - metalurgija, 80% je izvozno orijentisana. Zajedno, sve kompanije u okviru industrijske grane sada troše oko 4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, dok je udeo prirodnog gasa u troškovima proizvodnje oko 10%.

Udeo gasa u ceni mineralnih đubriva dostiže 80%. U 2011. godini, Savez hemičara Ukrajine procenio je potrebe industrije, u uslovima punog kapaciteta, na oko 8,3 milijardi kubnih metara godišnje. Ipak, poslednjih nekoliko godina ukrajinska hemijska industrija nikada nije koristila ovu količinu. Prošle godine, gotovo sve vodeće kompanije u ovoj grani industrije stale su na nekoliko nedelja zbog visoke cene prirodnog gasa, na fonu niskih cena gotovih proizvoda. Ove godine, oni mogu i ništa da zarade, jer, prema rečima stručnjaka, pri ceni gasa od 480-500 dolara za hiljadu kubnih metara proizvodnja mineralnog đubriva u Ukrajini je besmislena.

Pri tom, problem visokih troškova hemijske industrije automatski udara i po drugim granama. Pre svega, po poljoprivredi, gde mineralno đubrivo čini 70% troškova.

Alternativni projekti su zamrznuti

Deo problema gasne zavisnosti može rešiti projekat za izgradnju fabrika za proizvodnju sintetičkog gasa iz uglja, za šta je prethodna vlada privukla kineski kredit od 3,7 milijardi dolara. Preduzeća, izgrađena u okviru projekta, trebala su da obezbede uštedu i do 4 milijarde kubnih metara gasa godišnje, i da garantuje tržište za ukrajinske rudnike do 10 miliona tona. Međutim, ministarstvo energetike je napustilo ovaj projekat.

Usvojena u julu 2013. godine energetska strategija Ukrajine do 2030. godine predviđa povećanje sopstvene proizvodnje gasa do 40-45 milijardi kubnih metara godišnje i obezbeđenje 90% sopstvene potrošnje. Ali politička kriza je upropastila planove.

Velike nade se polažu u gas iz škriljaca i naftni pojas Crnog i Azovskog mora.

Zbog političke krize, projekti iz oblasti proizvodnje gasa na Juzovskom području (pokriva Harkovsku, Donjecku i Lugansku oblast) zamrznuti su. Ovo je već saopštila kompanija Royal Dutch Shell. Značajan deo Juzovskog područja, koji je planirao da eksploatiše Shell, nalazi se u oblasti Slavjanska i Kramatorska gde su u toku ratna dejstva. Pod takvim okolnostima, jedini potencijalni izvor gasa iz škriljaca je u zapadnoj Ukrajini, koji eksploatiše kompanija Chevron, koja se suočava sa velikim problemima sa lokalnom vlašću.

Zbog gubitka Krima, Ukrajina će morati da zaboravi i na nartni pojas Crnog i Azovskog mora.

Sve ovo, zajedno sa iscrpljivanjem polja tradicionalnog prirodnog gasa i povećanjem dubine vađenja, može uskoro dovesti do daljeg smanjivanja ukrajinskih zaliha gasa.

Revers - nije lek

Koraci koje preduzimaju nove vlasti, teško da će radikalno rešiti problem.Tipujući na diversifikaciju putem reversnih isporuka gasa, više je politička nego ekonomska odluka.

Potencijal reversa je značajan - godišnje oko 15 milijardi kubnih metara, ili više od polovine potreba za uvoznim gasom. Međutim, ovaj projekat ostaje čisto teoretski, pošto će izgledi na takve zalihe u velikoj meri zavisiti od odnosa "Gasproma" sa evropskim partnerima i postojećih ugovora.

Najrealniji put da se dobije dovoljno da bi se pokrio deo gasnog deficita – je revers kroz Slovačku. Ali ovde postoji čisto tehnički problem. Između ostalog, za dobijanje dovoljne količine gasa, potrebno je da se izgradi dodatni gasovod, što je veoma skupo.

U suprotnom, to može biti ništa drugo nego "virtuelni" revers, koji teško da će blagonaklono primiti "Gasprom" i njegovi evropski partneri, što može dovesti i do povećanja cene gasa.

Revers ne rešava još jedan problem. Bez ruskog gasa ukrajinska "cev" u svom sadašnjem obliku je beskorisna. Bez učešća Rusije ne bi se moglo u potpunosti napuniti ukrajinski Transportni gasni sistem (TGS) čak i uz intenzivnu proizvodnju nekonvencionalnog gasa. Sada, kada se o povećanju proizvodnje ne govori, budućnost TGS je još više maglovita.

Odlučni udarac izgledima TGS može naneti gasovod „Južni tok“, koji ima velike šanse da bude izgrađen, uprkos negativnoj reakciji Ukrajine i nekih zemalja EU. U trenutku kada proradi „Južni tok“ sa kapacitetom od 60 milijardi kubnih metara gasa, Rusija će moći u potpunosti da odustanu od usluga Ukrajine kao tranzitne zemlje.

Ne treba očekivati da Evropa tako dramatično poveća kupovinu ruskog gasa, da bi se morao staviti u upotrebu i ukrajinski gasovod. Uglavnom, zbog dugogodišnjih ukrajinsko-ruskih gasnih ratova, zemlje EU čine značajne napore da diversifikuju svoje zalihe gasa i smanje svoju potrošnju. Već kroz nekoliko godina, ukrajinski TGS može postati nepotreban, što može označiti njegov brzi pad.

Nije rešenje problema ni drugi projekat alternativnog uvoza gasa - kroz LNG terminal. Turska ne dozvoljava i neće dozvoliti prolazak plovila sa tečnim gasom kroz Bosfor, jer, ne bez razloga, to smatra nesigurnim za ekologiju regiona. Sve ostale opcije zahtevaju ulaganje u obimu koji projekat čini neprofitabilnim.

Ukrajina i Rusija su predodređene da traže uzajamno prihvatljivo rešenje trenutnog konflikta. Uveren sam da će ono ipak biti pronađeno. Ipak, normalni odnosi u gasnoj sferi u interesu su obe zemlje.

Sergej Arbuzov,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut