Stalni monitring u Antarktiku ne potvrđuje hipotezu o globalnom otopljavanju

Stalni monitring ledene i klimatske situacije u Antarktiku, koji vodi ruska antarktička ekspedicija, ne potvrđuje hipotezu o globalnom otopljavanju. To je saopštio prilikom konferencije za štampu u Sankt-Peterburgu šef Antarktičke ekspedicije Valerij Lukin.

Prema njegovim rečima, ogromna masa podataka, koje istraživači Antarktika dobijaju sa naučno-istraživačkih brodova i pet stanica, koje rade čitave godine, kao i analiza promena ledene situacije, svedoče o cikličnosti promena klime, a ne o globalnom otopljavanju kao stabilnoj tendenciji.

Lukin je ispričao o neobično teškoj ledenoj situaciji oko stanice Novolazarevskaja, što potvrđuje njegovo mišlenje. Ove godine nepomična ledena polja, debela 2 do 3 metra, bila su udaljena 18 kilometara od obale, dok su prethodnih godina brodovi prilazili stanici čistom vodom.

Lukin je podsetio i na istorijat osvajanja Severnog morskog puta u Arktiku. 1932. godine tom trasom samostalno, bez podrške ledolomaca, plovio je brod „Sibirjakov“, 1933. godine ledolomac „Čeljuskin“ je sreo ledenu prepreku samo 15 kilometara od Beringovog moreuza. Pre tog perioda, početkom 20. veka, hidrografsko istraživanje tog rejona se ostavrivalo samo pomoću ledolomaca. Posle toga trasa tokom više decenija bila je pristupačna samo za ledolomce. Danas Severni morski put postaje pristupačan za plovidbu.

Da je Lukin u pravu, potvrđuje situacija sa ozonskom rupom iznad Antarktika, o kojoj se mnogo govorilo i pisalo tokom dužeg vremena, međutim, posle usvajanja Montrealske konvencije, koja zabranjuje korišćenje freona-4, tema je nestala za svetsku javnost, mada je ozonska rupa iznad Antarktika ostala.

Bez freona neće raditi nijedan frižider ili klima-uređaj, zato je „izlaz“ bio nađen. Firma Dipon je predložila tržištu drugu vrstu freona – freon-141, koji je četvorostruko skuplji od svog prethodnika.

Zašto niko više ne pominje ozonsku rupu? - postavlja retorijsko pitanje šef RAE, te predlaže svoju verziju odgovora.

Dipon je vratio uložen u kampanju za borbu protiv „ubice ozonskog sloja“ novac, te su o ozonskoj rupi prestali da pišu i govore. Drugo pitanje – zašto iznad Arktika nema ozonske rupe? Doduše, tamo povremeno nastaju kidanja ozonskog sloja, ali brzo nestaju, mada obim privredne delatnosti u Arktičkom regionu mnogo veći nego u Antarktiku.

Šef RAE smatra da se objašnjenje krije u koncepciji o cikličnosti promena klime.