Sećanje na žrtve holokausta

U Izraelu se obeležava Dan sećanja na šest miliona Jevreja koji su stradali u nacističkom pogromu u Drugom svetskom ratu. Opšte negodovanje zbog izlaganja iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada na Konferenciji UN o rasizmu. U Poljskoj održan tradicionalni Marš živih.

Prodoran zvuk sirene širom Izraela označio je tačno u 10 časova po lokalnom vremenu početak dvominutnog odavanja pošte žrtvama holokausta u Drugom svetskom ratu, kada su nacisti ubili šest miliona Jevreja.
Sećanje na žrtve holokausta
 

Život na ulicama na tren je zamro, saobraćaj je zaustavljen, a zaposleni su na svojim radnim mestima stajali u tišini.

Zvanična ceremonija polaganja venca održava se u Memorijalnom centru "Jad Vašem" u Jerusalimu gde se čitaju imena žrtava nacističkog genocida.

Dan sećanja na holokaust obeležiće se i u parlamentu - Knesetu u prisustvu izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i predsednika Izraela Šimona Peresa.

Ove godine tema je sećanje na milion i po dece pogubljene u holokaustu. Tim povodom otvorena je izložba crteža mališana iz koncentracionih logora koji su preživeli nacistički pogrom.

Otvarajući ceremoniju u "Jad Vašemu" izraelski premijer Benjamin Netanijahu poručio je onima koji poriču holokaust da neće biti dozvoljeno da ponove masakr nad jeverejima.

Netanijahu je kritikovao predsednika Švajcarske jer se u Ženevi sastao sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinežadom.

U izraelskim medijima žestoko se osuđuje što je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o rasizmu, Ahmadinežadu koji poriče holokaust, omogućeno da bude glavni govornik.

Izrael je pozvao svog ambasadora u Švajcarskoj Ilana Legarija na konsultacije protestujući tako zbog učešća iranskog predsednika na skupu UN o rasizmu.

Vatikan i UN  pridružile su se osudi iranskog predsednika koji poriče pogrom jevreja.

Povodom Dana sećanja na holokaust svi restorani i mesta za zabavu zatvoreni su još od sinoć.

Izraelska štampa objavila je brojne kritike upućene vlastima zbog odnosa prema onima koji su preživeli holokaust, a kojih danas u Izraelu ima oko 240.000.

U fokusu sećanja su žrtve, a ne preživeli, a mnogi od njih žive ispod granice siromaštva, navode pisani mediji.

Marš živih u Poljskoj

Gotovo 8.000 mladih, mahom Jevreja ali među njima i 1.500 Poljaka, krenulo je danas u tradicionalni Marš živih kroz najveći nacistički koncentracioni logor Aušvic da odaju poštu milionima žrtava holokausta.

Sa zastavama Izraela i Poljske u rukama, mladi Jevreji i Poljaci krenuli su u svoj pohod od glavne kapije logora, ispod ciničnog natpisa "Rad oslobađa", putem smrti dugim tri kilometra do gasnih komora.

"Ovo je način da pokažemo da je uprkos holokaustu naš narod preživeo", izjavili su mladi iz Izraela.

Marš živih u Aušvicu održava se redovno od 1988. godine a najveći do sada je prošao zloglasnim kompleksom Aušvic-Birkenau 2005. godine, na 60. godišnjicu oslobađanja logora, kada se u Maršu živih okupilo 20.000 ljudi na čelu sa tadašnjim premijerima Izraela i Poljske.

Nacistički koncentracioni logor Aušvic fašisti su pretvorili 1942. godine u glavno mesto likvidacije evropskih Jevreja u okviru svog monstruoznog "konačnog rešenja jevrejskog pitanja".

Za pet ratnih godina u logoru je, prema podacima Državnog muzeja bivšeg nacističkog logora Aušvic, smrt našlo do 1,5 miliona ljudi, od toga 1,35 milion Jevreja.

U logoru su nacisti ubili ili je stradalo od bolesti i neljudskih uslova oko 70.000 Poljaka, 20.000 Roma, 15.000 sovjetskih vojnih zarobljenika i desetine hiljada logoraša, pripadnika drugih evropskih naroda.