Gasni snovi Evrope

Nade EU još su žive. Da li je mnogo ostalo? Pitanje je retorsko, kažu eksperti. Usrdnoj želji Brisela da nađe alternativu ruskom gasu možemo samo da se divimo. Evropski činovnici sa svojom diverzifikacijom jure po celom svetu i, kako oni smatraju, ispunjavaju misiju pred svojim štićenicima. Samo osetni rezultati za sada se ne vide.

Već izgubivši računicu, EU je rešila da odabere novog gasnog spacioca — Turkmenistan. Za to je predsednik zemlje Gurbanguli Berdimuhamedov  saznao za vreme posete Budimpešti. Za svaku dražvu takav predlog je vrlo laskav. Kako da ne bude... snabdevati gasom čitav region... Svakome će se dopasti. Uz to dali su im još i kompliment. Prema skromnim proračunima engleske kompanije VR, Turkmenistan je na 4. mestu u svetu po rezervama gasa. I nekako se podudarilo da je referat VR završen pred evropsku turneju Gurbangulija  Berdimuhamedova.

Na površini sve je lepo i strane se slažu sa srećnim okretom sudbine. Ipak, ako se zakopa dublje, podvodnih kamenova ima bezbroj. Prvo što pada u oči su spoljni faktori za izgradnju turkmenistanskog gasovoda Istok-Zapad. Prema projektu cevi će biti postavljene preko dna Kaspijskog mora do obala Azarbejdžana. Kako ističu eksperti, teorijski to je moguće. Ali u praksi teško. Kao prvo, još nije određen status Kaspijskog mora. Rešenje ovog problema može da traje godinama. Kao drugo, ekolozi su protiv. Svi stručnjaci u isti glas izjavljuju da će gasovod preko Kaspijskog mora naneti nepopravljivu štetu prirodi. A nadalje će isplivati na površinu interesi drugih učesnika tržišta.

Jedan od primera, Izvođenje turkmenistanskog gaa u stranu Evrope realno je samo preko Prikaspijske nizije u Iranu. A u kontekstu odnosa Iran-SAD i EU, ta varijanta nema šansi čak ni u daljoj perspektivi. Uz to sam Iran nije zaintresovan za to da Turkmenistan izbija na evropsko tržište kao konkurent. I to još nije sve Radi se o tome što je za skoro sve rezreve prirodnog gasa Turkmenistana vezna Kina. Sve je platio Peking. Milijarde juana su potrošene na izviđanje i uređenje nalazišta, na stvaranje infrastrukture. Eksperti sumnjaju da će Kina ćuteći gledati na to što gas namenjen njoj odlazi u Evropu. Za Peking je ovaj turkmenistanski projekat jedan od strateških. Ispada da će Evropa biti primorana da raspetljava čitavo klupko problema, pre nego što dobije turkmenistanski gas. Između ostalog, slična situacija je i sa drugim čedima EU — Tranjadranskim gasovodom koji takođe dotiče interese Kaspijskog i Bliskoistočnog regiona.

Oleg Obuhov,