Da li je postojao Štirlic?

Da li je postojao Štirlic?... Maksim Maksimovič Isajev, ali i Vsevolod Vladimirovič Vladimirov. Jeste, postojao je! U čuvenoj knjizi sovjetskog pisca Julijana Semjonova, a kasnije u legendarnom filmu Tatjane Lioznove... I na kraju, Štirlic je bio i ostaje u srcima miliona gledalaca: kao ruski obaveštajac- virtouz blistavog uma, moćne intuicije i nežnog srca.

Da,Štirlic je bio rođen u fantaziji Julijana Semojonova. A zahvaljujući serijalu od 12 epizoda „17 momenata proleća“ dostigao je besmrtnost. Ipak, pravi i konkretni uzor za stvaranje ovog lika nije postojao. Nijedan ruski obaveštajac nije služio u Gestapu, ali bili su neki stranci, rekao je za „Glas Rusije“ pukovnik obaveštajac, doktor istorijskih nauka, pisac Mihail Ljubimov:

- Život nekada prevazilazi fantaziju, a nekada fantazija život. Što se tiče Julijana Semjonova on je bio vrhunski maštar. Ali, naravno, koristio je i arhivsku građu. Iako pravi Štirlic, nažalost nije postojao, bili su agenti više klase, gotovo kao Štirlic kojeg je opisao Semjonov. Imali smo i mi Amerikance- velike agente. Engleze- čuvena petorka iz Kembridža. Oni su zauzimali ključne pozicije u engleskoj obaveštajnoj službi, a kao što je poznato Englezi su sa uspehom presretali i dešifrovali nemačke kodove, šifre koje su razmenjivale razne institucije u Nemačkoj.Odnosno, zahvaljujući tome, mi smo znali šta se dešavalo u Nemačkoj tokom rata.

Ono što je lik Štirlica kao takvog, skup je raznih priča i fantazija Julijana Semjonova. Istoričarka koja je proučavala Treći raj , docent na MDU Tatjana Timofejeva, sa ovim je saglasna, ali pretpostavlja da je možda ipak postojao jedan čovek koji je mogao biti glavni lik-prototip za Štirlica:

- Veoma je teško tokom decenija držati svog agenta, tim pre Rusa u Nemačkoj ili Nemca u Rusiji i dobijati od njega veliki broj informacija. Ali uvek postoje ljudi koji su spremni da sarađuju- za novac ili zbog ideala. Moguće je da se prototipi kriju među Nemcima, konkretno agent Vili Leman. On je bio pukovnik i tokom perioda pre rata nadgledao je državne tajne vojne objekte. Tokom rata 1942.godine, poslat mu je bio kurir, kojeg je gestapo našao i on ga je predao. Nakon toga mu se gubi svaki trag.

Ipak, da se vratimo književnom liku. Sagovornici „Glasa Rusije“ su uvereni da Štirlic nije bio „štićenik“ Komiteta za državnu bezbednost. Semjonov sigurno nije pisao ono što bi poručile određene strukture. Ali, moguće je da KGB, koji je je bio zainteresovan da ima pozitivnu reputaciju, dozvolio uvid u neka svoja dokumenta, jer je jasno da je roman baziran na mnogo realnih događaja. Osim toga i na platnu je po prvi put sovjetska obaveštajna služba interesantno predstavljena. To je definitivno zasluga režisera i čitave kreativne grupe filma „17 momenata proleća“, govori Tatjana Timofejeva:

- Bezgranično uvažavam Tatjanu Lioznovu, koja ne samo da je našla najtalentovanije glumce.. Ona je uspela da prikaže naše protivnike kao intelektualce. I pokazala je život Nemaca pod nacisitma, koji, nažalost nisu išli na demonstracije protiv Hitlera i to je bilo interesantno. Film je vrlo duševan. I kraj filma je optimističan jer se nazire kraj rata. I to je takođe bio zalog za uspeh.

I da ne pominjemo tu i odveć sjajnu glumu Vjačeslava Tihonova- Štirlica za sva vremena: mudrog i osećajnog sovjetskog obaveštajca.

Karina Ivaško,