DANAS JE ŽANDARMERIJA OBELEŽILA SVOJ DAN I SLAVU VIDOVDAN NASTAVLJAJUĆI TRADICIJU DUGU 154 GODINE

 DANAS JE ŽANDARMERIJA OBELEŽILA  SVOJ DAN I SLAVU VIDOVDAN NASTAVLJAJUĆI  TRADICIJU DUGU 154 GODINE

Danas je Žandarmerija obeležila svoj dan i slavu Vidovdan , nastavljajući tradiciju dugu 154  godine. Na svečanosti u Rakovici ministar policije Nebojša  Stefanović je  naglasio: " Moramo da slomimo kičmu organizovanom kriminalu u ovoj zemlji"
Čestitajuci im dan jedinice i slavu, Stefanović je odao priznanje pripadnicima Žandarmerije na pomoći koji su pružili tokom poplava.
Podsećanja radi Žandarmerija je organizaciona jedinica policije u Ministrarstvu unutrašnjih poslova, koja planira, organizuje , izvršava, najsloženije bezbednosne zadatke na celoj teritoriji Srbije u slučajevima suzbijanja terorizma, sa ciljem eliminisanja terorističkih grupa i uništenja organizovane mreže terorista, obezbeđivanje javnog reda i mira u situacijama visokog rizika sa ciljem uspostavljanjem javnog reda i mira narušenog u većem obimu i obezbeđenje javnih skupova visokog rizika i pruza pomoć u vanrednim situacijama vršeci  spasilačku službu.
Žandarmerija je ponos Srbije, požrtvovana, snažna,  energična , čvrstog koraka, gromobran koji štiti od munja i gromova zla. Koja dvoglavim zmijama i zlotvorima  diše za vratom. Žandarmerija je uvek uspravna, uz uspravnu Žandarmeriju ni Srbija neće biti pogrbljena. Krvožednicima staje na put, drži na oku dušmana. Prepoznaje vukove u jagnjećoj koži, kameleonima i zmijama što za sobom ostavljaju zmijske košuljice, palacajuci otrovnim jezikom mržnje prema Srbiji , u glavu udaraju. Može nositi i neprobojan prsluk , ali žandarm, ima veliko srce. Nepokorena, dostojanstvena, Žandarmerija je uvek bila trn u oku dušmanima, uljezima i slepim putnicima. Biti žandarm je velika obaveza i velika čast. Žandarm je  jedan od nas. Zato ne razumem , što se u vreme izvitoperenih kriterijuma  omladina divi  kriminalcima, vođama narko- klanova, ubicama, sileđijama  likovima sa usijanog alsvalta , koji su sa sa one zakona , umesto da im jedan od uzora bude upravo Žandarmerija,  koja se bori protiv kriminalaca ... Glava je uvek u torbi. I žandarm je čovek od krvi i mesa , jedan od nas. Neko ko ima svoju porodicu i sina i kćerku i majku. I oca i brata . I svi oni željno očekuju povratak sa zadatka, sa koga možda neće doći .Nositi unuformu žandarma je privilegija i čast. Poštenih, časnih, odabranih. Ljudi koji nisu kukavice. A mnogi su od njih život dali, čuvajući naša ognjišta. Uvek u prvim borbenim redovima. Mnogi su ranjeni, a mnogima se trag gubi. Tamo gde su njihove kosti, kao krajputaš- svetionik Srbima, sa porukom  da čuvaju ono što imaju, dok imaju. Svetinju i majku Srbiju!  Dušmani Srbije, pokušali su preko potkupljivih ljigavaca , da iskompromituju  jedinicu, da je rasformiraju, služajući svoje gazde  iz stranih zemalja, jer bez ove elitne jedinice , Srbiju bi lakše rasprodali , razdelili, rasparčali , porobili. Srbiju osim golorukog naroda ne bi imao ko da brani. 
Žandarmeriji hvala za sve što je učinila za ovaj narod ne samo tokom ovih poplava, već  uvek kroz istoriju. Iako danas obeležava svoj dan, Žandarmerija je svoj dan i slavu Vidovdan proslavila radno.
Ovim časnim i poštenim ljudima čestitamo dan Jedinice i slavu Vidovdan!

 KOSOVO U OKU ŽANDARMERIJA U SRCU

 Bratu Bratislavu Dikiću

Žandarmerija, čuvar moga sna, korača stazom božura,
ona je jedna jedina, ko dvozrnac iz koga iznikne žitni klas.
Žandarmerija , dostojanstvena, poštena, časna, odvažna,
da preduhitri svakog zlotvora, brža od munje, brža od zla.
Ognjišta da nam sačuva, neustrašiva, čistih obraza,
lučevina joj Hilandar, odrodu od roda se ne klanja
i ne čeka ničiji klimoglav.
Čuvar vekovnog  ognjišta, nepotkupljiva, korenu odana,
ako zatreba i bosim nogama preko trnja i preko kamena.
Žandarmerija se u oku ogleda, čuvadar kućnih pragova,
daruje nam miran san, snažnija od krvopija.
Pticu u letu da uhvati, niko popreko da te ne pogleda,
njima i sunce salutira, u oku Kosovo i Gračanica.
Žandarmerija čuvar moga sna, čuvadar , šuma, planina,
daruje ti slobodu, da budeš , miran, spokojan.
Voli je svaki patriota iz semena ljubav nabubrila,
iz nje će iznići rukosad i zazvoniće zvona Dečanska.
Nesalomiva, munja ognjena, da krvopiju ščepa za vrat,
pogledom kada zaseva, dušmanu koleno poklekne tad.
Oni su tu, ti ne osećaš , dišu sa tobom, znaju ti dah,
u blizini su da osokole te, da progledaš i da ojačaš..
Žandarmerija ima korak lak, sa osmehom u oku kad te pogleda,
minska polja da su okolo, ti opet bi bio spokojan.
Žandarmerija, požrtvovana, korbač  i šibu ne prizna,
krvnik i izrod da ti ne priđe, krvlju da sačuva kućni  prag .
Čuvar Svetinja, ruža mnogocvetnica, kad uvene jedan,
 cveta drugi pupoljak
i trnopolje da pregazi , da ti donese sunčev zrak.
Da sačuva svetilišta, iznikla iz kamenja,
ko ljuta trava vidarica, melem su za naš  miran san.
Da svaku tajnu sačuva, preko krševa, preko planina,
sačuva Kosovo žilište, čuvaju Svetog  Save na Vračaru Hram.
I ako nekad zalutaš, pronaći će do tebe trag,
uvek je tu blizu nas, kad korača munja zaseva tad.
I ako nemaš  brata svog, pobratim biće ti doveka,
do najvišeg  vrha planinanskog , stiže u nekoliko koraka.
Šarku u nedrima Šar - planine da uhvati ,  za tili čas.
odan do groba, požrtvovan ,
u čamcu bez vesla, rukama će da zavesla.
Ovde svako se poznaje, svi za jednog, jedan za sve ,
i pobratim i posestrima, ko zakletva izgovorena.
Žandarmerija, naša ikona, za otadžbinu spremna život da ,
da se na vekovnom Kosovu,  još dugo ljulja srbska kolevka.
I ova pesma je pesmodar, najlepših ptica  glasodar,
Srbiji  niko nikada neće biti vladar , ni  gospodar,
Žandarmerija , neuništiva, nepobediva , neustrašiva ,
kremen i kamen , ognjilja, bosiljak , krst,  Ravanica .
A u njihovim redovima  i njihov stari komandant
uvek odvažan , uvek uporan i brat Dikić  Bratislav.

NA OVOM MESTU  ĆE SE  UVEK ZASTATI

( Pred spomenikom izginulim policajcima u Preševu,
 pripadnicima Žandarmerije, koji je podignut zalaganjem
 generala policije dr. Bratislava Dikića )

Na ovom mestu će se uvek  zastati,
urlik do neba, čuje se sad,
iznad će leteti, sokoli, kosovi,
suprostavljajući se magluštinama.

Ovde su šiptarski teroristi,
pokušali da zavedu teror i strah,
mučili  i zverski ubili,
dvadeset policajaca.

Njihova besmrtnost će nadvisiti,
nadolazeće vekove,
a ovaj spomen  na nepomen,
osnažiće sećanje na njih sad.

Njih su mučili i zverski ubili,
oči im vadili orlovskim kandžama,
taj zmijarnik što se dovlači,
iza Prokletijskih lanaca.

Ovde ne salutiraju samo bogalji,
dok javljaju se jasnoviđenja,
rušili su nam svetilišta,
neporažena istina je ostala.

Ostaju  ovde da stražare,
rano otkinuti pupoljci
i mrtvi, besmrtni nepogaženi,
čuvari Srbije ko kondori.

Zalud se trude tamničari,
zalud nose maske, lik im se zna,
Žandarmerija još je snažnija,
ovde na svetom mestu zastala,

Da se pokloni senima umrlih,
što lete nebeskim prostranstvima ,
što zasijaće i biće putokaz
zvezdarnica Pravoslavlja, vekovna.
       Slava im !

Slavica Jovanović  iz knjige " Zlatovez munja"
Fotografija iz arhive