Avganistan: zašto sve u regionu gori, čemu se priklanja Stejt department SAD?

U Avganistanu je ponovo odloženo objavljivanje rezultata drugog kruga predseničkih izbora. Umesto 2.jula, sada će ih navodno preliminarno objaviti 7.jula, a konačno 24.

Jedan od glavnih pretendenata na mesto bivšeg minsitra inostranih poslova Avganistana Abdala Abdala je izjavio da ne priznaje rezultate i da je više od 2 miliona glasova bilo namešteno. Po preliminarnim ocenama u drugom krugu pobedio je njegov suparnik, bivši ministar finansija Ašraf Gani Ahmadzaj. Iako je on tokom prvog kruga dobio 11% manje glasova u odosu na Abdalu.

Sada se u Kabulu sprovode pojačane mere kako bi se dva pretendenta našla za pregovaračkim stolom i kako borba za predsedničku stolicu ne bi prešla u „vruću fazu“. Što je inače potpuno moguće.

Za Avganistan, zemlju gde su SAD 2001.godine poslale svoje trupe, posle-izborna aritmetika nije ništa novo. Od vremena kada je Vašington počeo da sprovodi „demokratsko vakcinisanje“ Avganistana vojnim sredstvima, ni parlamentarni ni predsednički izbori nisu se ovde završavali bez skandala i ponovnog prebrojavanja glasova.

Ruski eksperti, koji se inače veoma dobro razumeju u ove lukave i intrigantne poteze unutrašnjnje politike u Avganistanu, govore da se u ovoj državi može rasplamsati unutrašnji plamen sukoba, baš kao u Iraku, Libiji i Siriji. Poražavajuće je kakvu stratešku grešku mogu da iznedre američke ideološke dogme o sopstvenoj ispravnosti, govori zamenik direktora Instituta za proučavanje istoka RAN Vladimir Isaev. SAD sada mora da se bori upravo protiv onih grupa, koje su oni sami stvarali i naoružavali u Avganistanu, Libiji, Iraku, Siriji, Egiptu, govori Isaev:

- Bez obzira na pomoć koju oni ukazuju novim režimima, ona dovodi samo do daljeg produbljivanja konflikta i raskola u tim državama i uopšteno ka novim problemima. Libija je potpuno dezintegrisana i raspašće se na minimum 3 dela. Avganistan postoji de-jure, ali de-fakto to je skup avganskih emirata. Dolazi do destruktrurizacije nekada jedinstvenih država na razne delove, koji međusobom probleme rešavaju ratom.

Avganistan, nakon što ga napuste strane trupe krajem ove godine, može se pretvoriti u identičnu kopiju Iraka, gde radikalne islamističke snage već kontrolišu više od trećine države.

SAD, potpuno je jasno, želele su na vlast u tim državama da postave režime koji su njima lojalni. Ali, postupaju upravo kao lekar koji nije do kraja završio svoje školovanje i obzirom na nestručnost, umesto slepog creva, odjednom odlučuje da odstrani udove. SAD ne vide kako se zapravo kasnije razvijaju režimi koje su oni doveli na vlast, govori analitičar Instituta strateških ocena i analiza Sergej Demidenko:

- Strategija je bila kontraproduktivna, Amerikanci su dobili upravo suprotno: oni su samo dodatno podjarmili čitav region. Oni su u tom regionu izvršili invaziju, a nisu uzeli u obzir etničke i verske specifičnosti država koje su pokušali da reformišu. Oni kao da ne znaju, kao da nisu izučili sve protivrečnost religija, oni nisu izučili opšte socijalno- ekonomsko stanje. Oni su dodali so na ranu i spremaju da se da odu odatle. A Bliski istok mora sam da se nosi sa posledicama.

Zaista se mora posedovati neverovatna samouverenost i neuviđavnost da bi se sve države jednog regiona stavile „pod sopstvenu čizmu“ i da bi se „samo za sebe“ stvorio „novi Bliski istok. U početku su to radili neokonzervatori tokom predsedničkog mandata Džordža Buša mlađeg. Sada to rade u Stejt departmentu, takođe nekonzervatori bliski Baraku Obami. Metode su pak, sasvim jednake, govori predsednik Društa prijateljstva i poslovne saradnje sa arapskim državama, politikolog Vjačeslav Matuzov:

- To je smena režima i postavljanje onih ljudi koji su u potpunosti potčinjeni Vašingtonu. To vidimo na primeru pokušaja prevrata u Egiptu, kada su SAD htele da dovedu na vlast radikalne Braću muslimane, i zapravo oni i jesu neko kratko vreme bili na vlasti. Danas, to je Sirija, koja je praktično uništena od strane istih onih odreda koje podržavaju SAD i snabdevaju ih preko Turske.

Najporažavajuće u ovom avganistanskom primeru je to što između Abdale Abdale i Ašarafa Gani Ahmdzajia i ne postoji nekakva velika politčka razlika. Obojica su protivnici talibanskog pokreta. Obojica su spremni da potpišu sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti. Jedino što se Abdala vrlo odlučno zalaže protiv prisustva bilo kakvih inostranih snaga u Avganistanu. Osim toga, Ašraf Hami se smatra više pro-američkim čovekom, obzirom da je svoje obrazovanje stkao na nekoliko američkih univerziteta i neko vreme je bio funkcioner Svetske banke u Vašingtonu.

Andrej Fedjašin,