Puškin kao hirurg ruskog jezika

Ove godine navršilo se 215 godina od rođenja Aleksandra Puškina. 

Aleksandar Sergejevič Puškin... Naše sve, kako se uvrežilo u svesti ruskih građana. On je ne samo sunce ruske poezije, glavni pripovedač za mlade generacije, on je uz to promenio ruski jezik, približio ga našem današnjem jeziku.

Naravno, nije reč o onim novinama koje utiču na leksikon savremenog čoveka svakih pet godina, već o velikom i moćnom ruskom jeziku, jeziku književnosti i kulturne komunikacije. Puškina često nazivaju tvorcem ruskog jezika, ali on je postojao i pre njega. Druga je stvar u kakvom obliku... Pisac-satiričar Mihail Zadornov izrazio se o tome na sebi svojestven ekspresivan način — u dokumentarnom filmu posvećenom ne toliko Puškinu, koliko njegovoj čuvenoj dadilji Arini Rodionovni...

- Kada sam imao 12-14 godina, tata mi je rekao vrlo zanimljivu frazu: zahvaljujući Puškinu promenio se nabolje ruski jezik u čitavoj Rusiji. Ja je nisam shvatao do nedavno, a zatim sam se setio. I shvatio mnogo iz razgovora sa ocem. Smisao je sledeći: zahvaljujući Arini Rodionovnoj, Puškin je počeo da piše ne onim jezikom kojim su pisali pre njega, kada je vladajući bio crkvenoslovenski jezik kod svetovnog stanovništva Rusije. Bile su duge reči, kao na primer, danepreblagoblagotvorivšemusja... I ako se čitaju tekstovi tog vremena, to ispada vrlo teško. Stihovi, književnost na takvom jeziku nije bila laka.

Gavril Deržavin, ruski pesnik i dramaturg epohe Prosvećenosti sanjao je da olakša ruski jezik. Zato je i podskočio već bolestan, kada je čuo stihove učenika liceja Puškina. Shvatio je da je dečak progovorio drugim jezikom, osetio je u njemu genija. Ipak u čitavoj svojoj lepoti puškinov slog je odjeknuo zahvaljujući istoj toj dadilji, insistira Mihail Zadornov.

- Pre crkvenoslovenskog jezika postojao je običan ruski jezik. I Arina Rodionovna je učinila najvažniju stvar za Rusiju. Kao prvo, car, proteravši Puškina, učinio je dobro delo: dao je mogućnost Puškinu da savlada jezik običnih ljudi - zemljoradnika, seljaka. I to je bio spasilački jezik za Rusiju koju je uništavala svetovna vlast tog doba. Ispala je zagonetna priča: Arina Rodionovna je govorila jezikom običnih seljaka, i Puškin je preko nje upio u sebe maternji govor. I odjednom jedan dečak koga je dadilja vaspitala, progovorio je tako da je čitava Rusija počela da govori drugim jezikom.

Nije uzalud Puškin svojoj dadilji posvetio toliko stihova... Doktor kulturologije, pisac, zaslužni profesor Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Jelistratov još više konkretizuje šta je učinio Puškin za ruski jezik.

- Obično kažu da je Puškin tvorac ruskog jezika. Ako se govori jednostavno, Puškin je ukunuo sve suvišno. Zato što takvi pesnici kao što su Heraskov i drugi, pisali su vrlo komplikovano. On je napravio hiruršku operaciju. Minimalizovao je jezik u dobrom smislu, suvišne arhaizme je uklonio, uklonio neke metastaze sa jezika, napravio veliko spremanje. On je bio vrlo smeo u stilističkom smislu. Kada je pisao Ruslana i Ljudmilu (u to vreme to je bila popularna stvar, ostale su kritikovane), bilo je rečeno da je ušao u opancima u velikosvetski salon. Tačnije on je visoki žanr pretvorio u niski — sa tačke gledišta ljudi koji su do tada pisali književnost. I uzeo je u jezik najbolje.

Koliko je očuvan Puškinov jezik danas? Jer savremeni govor je EKG društva. Socijalni potresi, tehnološki proboji, sve primetne pojave, sve to utiče na kulturu govora. Često ljudi fantaziraju šta bi bilo da je Puškin danas živ. Neko misli da bio on verovatno bio bloger. Na primer, inženjer ekonomista, a u slobodno vreme pisac i bloger Nikolaj Starikov je modelova obraćanje pesnika korisniku intereneta koji se ne opterećuje pravilima jezika. U njegovoj predstavi ono bi zvučalo ovako: Milostivi gospodine! Vi ne znate pravopis i pišete obično bez smisla. Obraćam vam se sa pokornom molbom: nemojte da se izdajete za predstavnika obrazovane publike i merodavca u rešavanju sporova... Prijatno je fantazirati u stilistici Puškina, ali teško da bi se danas on izražavao tako kao pre dva veka. Nesumnjivo je jedno: na Aleksandra Sergejeviča mi se osvrćemo i danas, posebno kada čujemo savremeni govor. I tu fraza ”Puškin bi se u grobu okrenuo” čini se besmrtnom.

Karina Ivaško,