Strasti po Kijevu

"Dragi Kijevljani, ništa nemamo draže od našeg drevnog grada. Kijev je preživeo ratove i revolucije, koji su uništili spomenike arhitekture, umetnosti, zar nas istorija nečemu nije poučila?". To su početne reči februarskog apela delatnika kulture Ukrajine sa pozivom da se obustavi vandalizam na ulicama Kieva.

Pismo više od 50 predstavnika intelektualaca sadržalo je spisak gubitaka, koji nastaju danas. "Postaradali su Nacionalni umetnički muzej, Nacionalna parlamentarna biblioteka, Institut ukrajinske književnosti. Došlo je do pokušaja pljačke fondova Muzeja Kijeva. Kapitalnu opravku traže trg Nezavisnosti i Kreščatik, Muzejski sokak s njegovim arhitektonskim spomenicima iz početka 20. veka. Spaljeno je drveće u ulici Gruševskog, poremećen ekološki balans zelene zone padina duž Dnjepra». To nije pun spisak. Među onima, ko je potpisao pismo su glumac Pozorišta "Lesja Ukrajinka", narodni umetnik Ukrajine David Babajev. O današnjem Kijevu on kaže: «Ništa se ne menja».

- U centru grada je postrevolucionarni, majdanski haos. Svuda su barikade, blato, sve smrdi, tamo se okupljaju beskućnici, nezaposleni iz različitih kutića Ukrajine, uglavnom iz zapadnih, gde nema posla. Hrane ih, doduše, ne onako, kako je bilo ranije, - naši oligarsi su obustavili sponziranje. Danas oni prose, dobro im je, ne nameravaju da odu. Vlasti u Kijevu nije bilo, nema ni danas.

Današnji Kijev, izgleda, postaje sličan Kijevu iz vremena Građanskog rata u Rusiji, koji je čuveni Kijevljanin Mihail Bulgakov opisao u romanu "Bela garda". Međutim, David Babajev smatra: Kijev iz 2014. godine se razlikuje od Kijeva iz 1918. godine. Evo zašto.

- U današnjem Kijevu nema konfrontacije. Užasnut, konstatujem – to je sasvim drugi grad, koji je bio ne samo u vreme Bulgakova, već još pre 20 godina. Kada su u kijevskoj Radi dobile više od 7$ stranke Sloboda i Radikalna stranka Ljaška, - nijedna liberalna stranka, komunisti nisu ni 1% prikupili, - u Kijevu se kardinalno promenilo stanovništvo. Kijev su zaposeli došljaci. To su uglavnom ljudi iz Galicije. Oni su se ukorenili, nameću svoju ideologiju.

Delimično je moguće uporediti "taj" Građanski rat i događaji ove godine na majdanu, - smatra direktor muzeja "Bulgakovska kuća" u Moskvi Nikolaj Golubev.

- Mislim da su to različite stvari, jer u ovome ima mnogo piar-tehnologija, te, recimo, manje spontanosti, međutim, sličnosti ima. Sve se ponavlja. Na kraju krajeva, da je ta energija bila upotrebljena za izgradnju nečeg konstruktivnog… Možda je došlo vreme kada će početi da nešto stvaraju, a ne konfliktuju. Ne znam. Nadam se na to…

Kulturna izgradnja bi bila najbolji izlaz u ovoj situaciji, tim pre, što kulturni gubici Ukrajine nisu samo unakažena istorijska mesta u Kijevu, već i odlazak u inostranstvo vrednih ljudi. Ovaj se proces odvija, između ostalog, tokom čitavog perioda nezavisnosti Ukrajine. Prema statistikama UNIAN-a, od 1996. godine do 2011. godine u inostranstvo je otišlo više od hiljadu i po ukrajinskih naučnika, i to najviše u SAD, Nemačku i Rusiju. U Rusiju su se preselili i baletski igrač Denis Matvijenko, i operski pevač Viktor Lucjuk – danas solisti Marijinskog teatra, kao i popularne pevačice Jolka i Vera Brežneva, i sportistkinja iz umetničkog klizanja Tatjana Volosožar, koja je postala svetska šampionka kao ruska sportistkinja, hokejaš Aleksej Žitnik i gimnastičar Nikolaj Kuksenkov, koji je u sastavu ruske reprezentacije dobio tri zlatne medalje prilikom prošlogodišnje Univerzijade u Kazanju, kao i mnogi drugi. Kada zemlja naglo gubi pamet i talenat, ko je sposoban da shvati očajne reči kijevskih interelktualaca, koji su napisali: "Nema opradvanja za vandalizam!"…

Olga Bugrova,