Bitka na Kozari - 72 godine posle

Na Mrakovici je obeležena 72. godišnjica od velike Bitke na Kozari. Sa obeležavanja je poručeno da Republika Srpske ne sme zaboraviti šta se je dešavalo na ovim prostorima u Drugom svetskom ratu. Na obeležavanju su učestvovali učesnici bitke, veliki broj građana, političko vođstvo Republike Srpske, kao i otpravnik poslova Ruske Federacije Aleksej Kerestedžijanc.

Rade Pilipović imao je svega devet godina kada je uzeo pušku u ruke:

- U junu mesecu su počele da padaju topovske granate po mom selu. Granate su dolazile iz Pavelićeve Hrvatske. Mi nismo imali drugog izbora nego da napustimo selo i da idemo prema Kozari. Za dva dana smo bili ovde. Terali smo i stoku sa sobom. Bilo je veliko nevreme i sklanjali smo se pod krošnje drveća, a i pravili smo zaklone od grana nad glavom. Bila je glad, bila je vera da nećemo izgubiti bitku. Svako veče kada nema aviona igrali smo kozaračko kolo.



Učesnik bitke, 90-godišnja Jovanka Bogojev dobro pamti bitku i svake godine povodom godišnjice dolazi na Kozaru:

- Kozara je za mene sve. Sve sam to prošla, a posle sam otišla u Beograd sa 5. brigadom i 12. krajiškom i onda smo ratovali po Srbiji, centralnoj Bosni, bila sam u Beogradu, učesnik sam Sremskog fronta, sve do oslobođenja.

Predsednik Republike Srpske je istakao da srbski narod ni danas nije slobodan u BiH:

- Republika Srbska i srbski narod nisu slobodni u BiH i oni su stavljeni u jedne okvire koji su gotovo neizdrživi za srbski narod u BiH. BiH kao takva. nema konsezus za svoj život i ta borba za slobodu se na simboličan način i ovih dana nastavlja kroz naše okupljanje i naše programske ciljeve, a to je da očuvamo indentitet ovog naroda i indentitet ovog kraja.

Na spomen obeležje venac je položio i privremeni otpravnik poslova Ruske Federacije u BiH Aleksej Kerestedžijanc posvećenom jugoslovenskim partizanima, koji su pali u bitkama protiv višestruko brojnijih nemačko-fašističkih i ustaških snaga.

Snage Nemaca i ustaške jedinice NDH sistematski su pročešljavale Kozaru i Potkozarje. Karakteristika ove operacije je posebno brutalan postupak prema civilnom stanovništvu. Jedan broj uhvaćenih stanovnika likvidiran je na licu mesta, dok je većina deportovana u logore. Bila je očigledna namera da se područje potpuno "očisti" od stanovništva, kako bi se partizani lišili baze i mogućnosti preživljavanja. Tokom operacije preko 68.000 stanovnika deportovana je u logore. Ukupan broj civilnih žrtava na Kozari i Potkozarju iznosi oko 35.000 ljudi, od čega je najveći deo stradao upravo u ovoj operaciji i tokom internacije u logore koja je sledila., a sudbina mnogih do danas nije poznata.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_07_15/Bitka-na-Kozari-72-godine-posle-7936/