Istraga još nije ni počela, a već se pominju krivci

Zvanična istraga katastrofe Bojinga-777 nad teritorijom Ukrajine nije još ni počela, međutim, propagandističko korišćenje ove strašne nesreće se odvija punom parom.

Londonska bulevarska štampa skoro na dan same katastrofe već objavljuje naslove poput “Putin ubio mog sina“. Međutim, prema avionskim katastrofama postoji višegodišnja praksa: ne pominjati krivce, biti obazrivi prema verzijama. Odakle je takva užurbanost? Današnja katastrofa je posebna: s obzirom na to da je do nje došlo u zoni borbenih akcija, imajući u vidu da su simpatije Zapada 100% na strani ukrajinske armije, radi se na tome da se što pre krivica prebaci na tzv. separatiste, a ujedno i na Rusiju.

Što se tiče realnih dokaza, za sada ukrajinske vlasti ih nemaju mnogo. Glavni su tobože snimljeni od strane ukrajinskih specijalnih službi razgovori i Internet-saopštenja predstavnika Narodne vojske, koji su razmatrali svoja gađanja nekih aviona. Situaciju komplikuje činjenica da se borbena avijacija koristi protiv Donjecke i Luganske oblasti već u toku dva meseca. Za to vreme su ustanici uspeli da obore više od 10 vojnih ukrajinskih aviona, uključujući transportne, zato je moguće da se na predstavljenim snimcima razmatra obaranje ne Boinga, već drugih, vojnih aviona. Osim toga, kako ističe generalni direktor centra fonoskopskih istraživanja Forenex German Zubov, odlomci snimaka tuđih razgovora na Internetu ne smeju da budu pravni dokaz. Pravi korpus delikti je čitavi snimak, koji ukrajinska strana za sada nije predstavila istrazi. Ono što je objavljeno, možda nije falsifikacija, ali sigurno nije pun snimak razgovora boraca.

Inače, ni zapadni političari, tim pre zapadna štampa neće da čekaju pun snimak ili neku ekspertizu. Predsednik Obama je već izjavio da se raketa, koja je oborila avion, nalazi na teritoriji, koju kontrolišu ustanici, mada su najbolji američki eksperti za satelitske snimke nekoliko sati pre njegove izjave kazali da mogu sa sigurnošću da tvrde jedno: putnički avion je oborila raketa «zemlja-vazduh», međutim, ne mogu da verodostojno kažu, odakle je ona lansirana. Ako je Obama imao dokaze – naprimer, snimke lansiranja rakete – zašto ih nije predstavio idealnom za takvo raskrinkavanje auditorijumu, odnosno, prilikom jučerašnje sednice SB UN? Umesto dokaza poznata svojim kritičnim odnosom prema Rusiji predstavnica SAD u UN Samanta Pauer govorila je samo to da će biti užasno, ako se potvrdi učešće Rusije u uništavanju aviona.

U međuvremenu britanski i američki listovi sa zadovoljstvom objavljuju snimke razgovora, koje im je predstavila Služba bezbednosti Ukrajine, ali se zbog nečeg ne interesuju sličnim snimcima ruske strane, koji su takođe uspeli da snime zaprepašćene razgovore ukrajinskih vojnika o avionu, koji su oni tek što oborili. Međutim, ostaje bez odgovora pitanje: kako su mogli predstavnici narodne vojske s njihovim mobilnim raketnim uređajima za gađanje helikoptera da obore avion na visini 10 hiljada metara? Bivši predstavnik PVO Mihail Hodarenok, koi je danas glavni urednik lista «Vojno-industrijski kurir» pridržava se verzije o ukrajinskom tragu u ovoj tragediji, jer su avion na takvoj visini mogli da obore samo iz PV kompleksa Buk – veoma glomazne strukture, koje ima ukrajinska armija, a nemaju ustanici.

- Reč je o protivvazdušnoj raketnoj brigadi - manji broj ne može da pripremi takav kompleks za napad. Minimalni broj ličnog sastava iznosi 50 do 60 ljudi, manji broj ne može da bude. I to, svi moraju da budu visokokvalifikovani ljudi.

Inače, Amerikanci tretiraju i tehničku složenost zadatka, koji su rešili oni, koji su uništili Bojing, ne u korist Rusije. U Njujork tajmsu neki anonimni izvori već tvrde da je raketa tobože lansirana u Ukrajini, ali je usmeravana pomoću radara iz Rusije. Pri tome se koristi propagandistički prijem za neupućenu zapadnu publiku – ističe se da su rakete Buk ruske proizvodnje, znači, pucali su Rusi. Zapadni čitalac ne zna da su i ukrajinska i ruska armije od sovjetskog doba naoružane istim sovjetskim oružjem, na kojem je danas uobičajeno da piše „izrađeno u Rusiji“. Veoma retko zapadni mediji postavljaju pitanje: zašto ukrajinski dispečeri nisu vodili putnički avion dalje od zone borbenih akcija?

Dmitrij Babič,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut