Piše: Gostimir T. Popović, vojno politički analitičar

prota49@yahoo.com

www.gtp.ovde.com

Javnost je prepuna raznih termina koji se odnose na nosioce javnih funkcija na svim nivoima organizovanja. Od lidera, preko elite pa do odabranih ili probranih svi se oni nameću kao bogom dani da rešavaju narodna pitanja ali sve to ide vrlo sporo i što je najgore nekvalitetno. Stari dobri termin službenik je praktično nestao iz javnog života i kao pojam i kao sadržaj.

Termin službenik u najširem smislu vezuje se za sva lica koja učestvuju u funkcionisanju određene javne odnosno društvene službe (kamo spada i služba u državnim organima svih nivoa.

Ova lica se još zovu i javni službenici, dakle lica koja bi trebala da budu potpuno okrenuta javnosti kako u radu tako i ličnom ponašanju.

Pitanje pojma i sadržaja ovog termina neodvojivo je od kategorije društveno ekonomskog uređenja i organizacione forme sistema u kome službuju. Oni organizuju i stalno rade na kreaciji javnih službi koje su od vitalnog značaja za sve građane. Kvalitet rada službenika direktno utiče na zadovoljstvo ljudi a u mnogim slučajevima i na samu političku volju.

U sistemu BiH sa njenim elementima (Republikom Srpskom i Federacijom BiH) prisutan je trostruki pristup organizaciji i radu službenika. Na nivou BiH ih praktično i nema već postoji grupacija ljudi koja sebe smatra vrhovnom vlašću koju treba silom usmeriti na disciplinovanje Srpske i srpskog naroda. Na nivou Federacije BiH imamo neprekidna gloženja Bošnjaka i Hrvata gde ovi prvi žele po svaku cenu da drže pod kontrolom druge. Na nivou Republike Srspke imamo određene pomake u funkcionisanju sistema gde se nazire lagani prelaz od klasične vladavine ka službovanju.

Primer koji je u samom začetku ali ga je moguće razviti pod uslovom da se iz Sarajeva i Federacije ne “prelije” virus želje za sirovom vlašću i nametanjem svih vrsta rešenja.