Početna stranica > Novosti
Šta može biti najdraže na celom svetu? Pokazalo se: saznanje da ti ne učestvuješ u nepravednostima. One su jače od tebe, takve su bile i biće, ali pusti da one prođu pored tebe, ti u njima nemoj da sudeluješ.
Ukoliko nisi u stanju da iskoristiš minut, uzalud ćeš provesti i sat, i dan, i ceo život.
Obrazovanje uma se ne pribavlja.
Da smo velika nacija - to treba da dokažemo ne ogromošću teritorije, ne brojem naroda koje smo potčinili, nego veličinom postupaka.
Vaseljena ima onoliko centara koliko u njoj ima bića.
Neograničena vlast ograničeih ljudi uvek dovodi do surovosti.
Ništa se u svetu ne može postići nasiljem! Uzevši u ruke nož, mač, pušku, mi se brzo poistovećujemo s našim dželatima i nasilnicima. I tu neće biti kraja.
Kod ljudi su preokrnete predstave o tome šta je dobro, a šta loše. Živeti u petospratnom kavezu da bi nad tvojom glavom lupali i hodali, a svud okolo trešti muzika iz radio- aparata, -to se smatra komforom, dobrom.
Pobede su potrebne vladarima, porazi narodu. Posle pobede želi se još pobeda, posle poraza, želi se sloboda i obično se i dobija.
Porazi su potrebni narodu, kao što su stradnja i beda potrebni pojedinim ljudima: oni njima produbljuju unutrašnji život, uzdižu se duhovno.
Postoje ljudi kojima u životu bez većih napora ide sve glatko, dok drugim ljudima nikad ne cvetaju ruže, makar koliko se trudili.
Postoje zli ljudi koji zlokobno čine sve sama zla dela i treba ih samo odvojiti od ostalih i uništiti. Ali linija koja deli dobro i zlo preseca srce svakog čoveka. I ko bi hteo da uništi deo svoga srca?
Najteži život nije kad se tone u more, ukopava u zemlju ili kad se traži voda u pustinji. Najteži žovot je onog koji svakogdana kad izlazi iz kuće udara glavom u privratnicu-suviše nisku.
Pripremio, preveo i obradio: Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
GORKA MUDROST ALEKSANDRA SOLŽENJICINA
03.08.2014. god.
Posvećeno godišnjici smrti pisca, mislioca i borca za slobodu
Na današnji dan, 3. avgusta 2008. g. umro je jedan od najznačajnijih ruskih pisaca HH veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Aleksandr Isaevič Solženjicin. Kao što je i mašato, umro je u otadžbini, u otadžbini koja ga se jednom odrekla i proganla i dugo nije htela da ga primi.
NJgov život pun potucanja, oskudica, progona i borbe još jednom je dokazao da sudbina pisca i neranvdušnog čoveka nikad nije bila i neće biti prosta.
Njemu dajemo spomen ovu
Povodom obeležavanja godišnjice smrti Solženjicina odabrali smo neke citate velikog auotora u kojima svaka reč zvuči kao poziv i opomena za čoveka .
Šta može biti najdraže na celom svetu? Pokazalo se: saznanje da ti ne učestvuješ u nepravednostima. One su jače od tebe, takve su bile i biće, ali pusti da one prođu pored tebe, ti u njima nemoj da sudeluješ.
Znaš zašto konji žive tako dugo: oni ne objašnjavaju svoje odnose.
Ukoliko nisi u stanju da iskoristiš minut, uzalud ćeš provesti i sat, i dan, i ceo život.
Obrazovanje uma se ne pribavlja.
Da smo velika nacija - to treba da dokažemo ne ogromošću teritorije, ne brojem naroda koje smo potčinili, nego veličinom postupaka.
Ti ljudi imaju tako dobra lica kao u onih ko ima čestu savset.
Vaseljena ima onoliko centara koliko u njoj ima bića.
Neograničena vlast ograničeih ljudi uvek dovodi do surovosti.
Ništa se u svetu ne može postići nasiljem! Uzevši u ruke nož, mač, pušku, mi se brzo poistovećujemo s našim dželatima i nasilnicima. I tu neće biti kraja.
Nije uvek strašno umreti. Strašno je umreti sad.
Kod ljudi su preokrnete predstave o tome šta je dobro, a šta loše. Živeti u petospratnom kavezu da bi nad tvojom glavom lupali i hodali, a svud okolo trešti muzika iz radio- aparata, -to se smatra komforom, dobrom.
A život trudoljubivih zemljodelaca u naherenim izbama na kraju stepe , smatra se za nešto rđavo.
Prosta je istina, ali je teško prihvatiti: blagoslovene u ratovima nisu pobede, nego porazi.
Pobede su potrebne vladarima, porazi narodu. Posle pobede želi se još pobeda, posle poraza, želi se sloboda i obično se i dobija.
Porazi su potrebni narodu, kao što su stradnja i beda potrebni pojedinim ljudima: oni njima produbljuju unutrašnji život, uzdižu se duhovno.
Ne sme se biti toliko praktičan da bi se sudilo po rezultatima: ljudski je suditi po namerama.
Postoje ljudi kojima u životu bez većih napora ide sve glatko, dok drugim ljudima nikad ne cvetaju ruže, makar koliko se trudili.
A kažu da sudbina svkog čoveka zavisi od njega samog. Ništa od njega ne zavisi.
Pametnog je na svetu mnogo, dobrog-malo.
Postoje zli ljudi koji zlokobno čine sve sama zla dela i treba ih samo odvojiti od ostalih i uništiti. Ali linija koja deli dobro i zlo preseca srce svakog čoveka. I ko bi hteo da uništi deo svoga srca?
Sažaljenje je osećanje ponižavajuće: ponižava i onog ko sažaljeva, ali i onog koga sažažaljevaju.
Svaki koji je makar jednom proglasio nasilje za svoj metod, neizostavno mora izabrati laž kao svoj princip.
Ljubomora je uvredljivo samoljublje. Prava ljubav lišena odgovora nije ljubomorna, ona odumire, okoštava.
Najteži život nije kad se tone u more, ukopava u zemlju ili kad se traži voda u pustinji. Najteži žovot je onog koji svakogdana kad izlazi iz kuće udara glavom u privratnicu-suviše nisku.
Hoćete li da vam kažem šta je najglavnije u životu, da vam otkijem neke njegove zagonetke?
Ne trčite za priviđenjima - za svojinom, za zvanjima, to košta nerava i stiče se decenijama, a izgubi se samo za jednu noć.
Živite sa prednošću nad životom: ne bojte se bede i ne iscrpljjute se u traganju za srećom. . . Ako vam nisu prebijena leđa, ako hodate na obe noge, savijate obe ruke, vidte na oba oka i čujete na oba uha-kome još treba da zavidite. Zavist prema drugim, pre svega jede nas same.
Živite sa prednošću nad životom: ne bojte se bede i ne iscrpljjute se u traganju za srećom. . . Ako vam nisu prebijena leđa, ako hodate na obe noge, savijate obe ruke, vidte na oba oka i čujete na oba uha-kome još treba da zavidite. Zavist prema drugim, pre svega jede nas same.
Protrljajte oči, stavite ruku na srce, i pažljivo ocenite one koji vas vole i koji su vam naklonjeni. Ne vređajte ih, ne izazivajte. Ni s kim od njih se ne svađajte. Jer možda i ne znate da bi to mogao biti vaš poslednji postupak koji će ostati u njihovom sećanju.
Pripremio, preveo i obradio: Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
