Gorka mudrost Aleksandra Solženjicina

Povodom obeležavanja godišnjice smrti Solženjicina odabrali smo neke  citate  velikog auotora u kojima svaka reč zvuči kao poziv i opomena  za čoveka .

Šta  može biti  najdraže  na celom svetu? Pokazalo se: saznanje da ti ne učestvuješ u nepravednostima. One su jače od tebe,  takve su bile i biće,  ali  pusti da one prođu pored tebe, ti u njima nemoj da  sudeluješ.

Znaš zašto konji žive tako dugo: oni ne objašnjavaju svoje odnose.

Ukoliko nisi u stanju da iskoristiš minut,  uzalud  ćeš provesti i sat,  i dan,  i ceo život.

Obrazovanje uma se ne pribavlja.

Da smo velika nacija-to treba da dokažemo ne ogromošću teritorije, ne brojem naroda koje smo potčinili,  nego veličinom postupaka.

Ti ljudi imaju tako dobra lica kao  u onih ko ima čestu savset.

Vaseljena ima onoliko centara koliko u njoj ima bića.

Neograničena  vlast ograničeih ljudi uvek dovodi do surovosti.

Ništa se u svetu ne može postići nasiljem! Uzevši u ruke  nož,  mač,  pušku,  mi se brzo  poistovećujemo s našim dželatima i nasilnicima. I tu neće  biti kraja.

Nije uvek strašno umreti.  Strašno  je umreti  sad.

Kod ljudi su preokrnete predstave o tome šta je dobro,  a šta loše. Živeti u petospratnom kavezu  da bi nad tvojom glavom lupali i hodali, a svud okolo  trešti muzika iz radio-aparata, -to se smatra komforom,  dobrom.

A  život trudoljubivih zemljodelaca  u naherenim izbama na kraju stepe, smatra se za nešto rđavo. 

Prosta je istina,  ali je teško prihvatiti: blagoslovene u ratovima nisu pobede,  nego porazi. 

Pobede su potrebne vladarima,  porazi narodu. Posle  pobede želi se još pobeda,  posle poraza, želi se sloboda i obično  se i dobija.

Porazi su potrebni narodu,  kao što su stradnja i  beda potrebni  pojedinim ljudima: oni njima produbljuju unutrašnji život, uzdižu  se duhovno.

Ne sme se biti toliko praktičan da bi se sudilo po rezultatima: ljudski je suditi po namerama.

Postoje ljudi kojima u životu bez većih napora  ide sve glatko, dok drugim ljudima nikad ne cvetaju ruže,  makar koliko se trudili.

A kažu da sudbina svkog  čoveka zavisi  od njega samog. Ništa od njega ne zavisi.

Pametnog je na svetu mnogo,  dobrog-malo.

Postoje zli ljudi koji zlokobno čine sve sama zla dela i treba ih samo odvojiti od ostalih i uništiti. Ali linija koja deli dobro  i zlo preseca srce svakog čoveka. I ko bi  hteo da uništi deo svoga srca?

Sažaljenje je osećanje   ponižavajuće: ponižava i onog ko sažaljeva,  ali i onog koga sažažaljevaju.

Svaki koji je makar jednom proglasio nasilje za svoj metod,  neizostavno mora izabrati laž kao svoj princip.

Ljubomora je uvredljivo samoljublje. Prava ljubav lišena odgovora nije ljubomorna,  ona odumire,  okoštava.

Najteži život nije kad se tone u more,  ukopava u zemlju ili kad se traži  voda u pustinji. Najteži žovot je onog koji svakog dana kad izlazi iz kuće udara glavom u privratnicu-suviše nisku.

Hoćete  li da vam kažem šta je najglavnije u životu, da vam otkijem   neke  njegove zagonetke?

Ne trčite za priviđenjima - za  svojinom, za zvanjima, to košta nerava i stiče se decenijama,  a  izgubi  se  samo za jednu noć. Živite  sa prednošću nad životom: ne bojte se bede i ne iscrpljjute se  u traganju za srećom. . .  Ako vam nisu prebijena leđa, ako hodate na obe noge,  savijate obe ruke, vidite na oba oka i čujete na oba uha - kome još treba da zavidite. Zavist prema drugim,   pre  svega jede nas same.

Protrljajte oči,  stavite ruku na srce,  i pažljivo ocenite one koji vas vole i koji su vam naklonjeni. Ne vređajte ih,  ne izazivajte.  Ni s kim od njih  se ne  svađajte. Jer možda i ne znate da bi to mogao biti vaš poslednji postupak koji će ostati u njihovom sećanju.

Pripremio,  preveo i obradio: Branko Rakočević