Arheološko leto srbskih studenata u Velikom Novgorodu

Jedan od najstarijih gradova Rusije, Veliki Novgorod, postoji već 1155 godina. Ova okolnost od veliog je interesa za arheologe. Na inicijativu Peterburškog odeljenja Centra Nacionalne Slave Rusije ovog leta u Velikom Novgorodu se održava međunarodna arheološka ekspedicija. U njoj učestvuju studenti iz raznih zemalja.

Na inicijativu srbskog odeljenja Međunarodnog Fonda jednistva pravoslavnih naroda, ovom projektu se priključila i Srbija. O tome kako se pojavila ideja da se šalju srbski studenti u novgorodsku aheološku ekspediciju, govori rukovodilac odeljenja Natalija Kocev.

- Naše srbsko odeljenje Međunarodnog Fonda Jedinstva Pravoslavnih Naroda ima veliku prijateljicu u Sankt-Peterburgu, a to je Irina Astapenkova. Ona je član udruđenja „Zavet“ iz Srbije i njegova predstavnica u Sankt Peterburgu. Sa Irinom mi smo imali nekoliko zajedničkih projekata. Ona jako lepo sarađuje sa Centrom Nacionalne Slave iz Sankt-Peterburga. Ona je znala da Centar Nacionalne Slave planira jedan kamp u Velikom Novgorodu i da u taj kamp pozove studente iz drugih država. Irina je predložila da studenti stignu iz Srbije i Kosova i Metohije. Ona je kontaktirala nas i mi smo odlučili da nađemo nekog ko bude zainteresovan da krene da više upozna Rusiju, da shvati šta je to Rusija, da deca vaspitavaju u duhu prijateljstva i ljubavi prema Rusiji. Irina je razgovarala sa Centrom. Oni su rekli da su oni raspoloženi da plate za studenata iz Srbije karte i smeštaj i da saćekaće ih na aerodromu. Tako da smo odlučili da jednostavno pošaljemo našu decu u Sankt-Peterburg i Veliki Novgorod.

U junu u Velikom Novgorodu i Sankt-Peterburgu već su boravile dve studentkinje. Sredinom avgusta za put u Rusiju sprema se još troje studenata. Da li je lako bilo naći ljude?

- Tu ima i problem pasoša, a neki studenti nisu uspeli da polože sve ispite. Ali eto, mi smo kontaktirali sa našim ljudima sa Kosova i Metohije sa kojima sarađujemo. I onda su oni nama pomogli i eto tako smo pronašli decu. Recimo, pitaš jednog studenta koji je zainteresovan, zamoliš da on pomogne da pronađe još nekog ko bi putovao, odeš na fakultet, pitaš profesore. Tako jednostavno uspevamo to sve da odradimo. Inače sad je tendencija interesovanja za Rusiju. Ona je već velika. I u principu na takvim projektima više nije tako teško raditi kao što je bilo ranije. A da je ruski narod tako gostoljubiv, to osećaju i odrasli ljudi, i deca, i studenti, onda nema nikakvih problema da se pronađu studenti koji bi putovali. Mislim to su stvari koje zaista ostavljaju trag u životima te dece. I mislim da će vrlo brzo stići generacija koja će biti puna ljubavi prema Rusiji, puna želje za neke jače veze između Srbije i Rusije Mislim da su to jako dobri projekti koji će se kasnije uroditi plodom za ljubav, prijateljstvo i saradnju naše dve države.

Sudeći po tome šta pišu o arheološkoj ekspediciji srbski učesnici, ona je zaista donela ozbiljne plodove. Evo sećanja studentkinje Filološkog fakulteta Beogradskog Univerziteta Tamare Tanasijevć: Zahvaljujući Centru Nacionalne slave, dobili smo odličnu šansu da se upoznamo sa istorijom Rusije. Posetili smo Veliki Novgorod, grad koji jednostavo „diše istorijom“. Tamara Tanasijević sa oduševljenjem govori o vremenu provedenom u kampu.

- Tražili smo takozvane brezine kore na kojima su se zapisivale poruke još u 11. veku. Na raskopu smo našli kosti, našli smo keramiku, delići narukvica. Prisustvovali smo lekcijama, gde su nama pričali o tim brezinim korama. Čak smo čitali neke poruke. Pošto mi na fakultetu imamo staroslovenski jezik to možemo da pročitamo ipak razumemo delimično. Mi smo bili oduševnjeni da to smo videli, čak i tražili. To je neviđena prilika za sve nas ipak smo mi rusofili. To treba da se neguje! To je kultura, istorija Rusije! Da kažem da su svi bili neverovatno ljubazni prema nama, i gostoljubivi, i sarađivali su, i pomagali su nama ako je to bilo potrebno. Bilo nas je 25-oro. Bili su studenti iz same Rusije, Makedonije, Mađarske, Bugarske, Litvanije, Letonije, Vijetnama i Azerbejdžana. Skoro svakodnevno se dopisujemo sa njima. Važno je da ostanemo u kontaktu jer možemo da se sretnemo sledeće godine. Ko zna, sve je moguće. Tako da komuniciramo i dalje.

Pored same arheološke ekspedicije u Velikom Novgorodu, za studente je bio pripremljen i put u Sankt-Peterburg, kojeg se Tamara Tanasijević seća sa oduševljenjem.

- Mi smo bili samo dan tamo ali to je bilo kao u snu. Neverovatno je kako je taj grad lep, ne može da se poveruje. To je kao iz bajke. Baš je sređen i čist, ima mnogo ljudi, ima turista i svi se s nama slikaju. Bili smo na Nevskom prospektu, u Ermitažu, u Kazanskom saboru, u Petropavlovskoj tvrđavi. Videli smo čak i u sat posle ponoći kako se mostovi otvaraju. Sve je lepo. Samo nas je vreme malo razočaralo, pošto je skoro sve vreme padala kiša i bilo mnogo oblačno. Ali to ipak nije toliko narušilo naš utisak od samog grada.

Ostaje samo da dodamo da srbsko odeljenje Fonda jedinstva pravoslavnih naroda nastavlja rad na jačanju omladinskih veza između Srbije i Rusije. Na primer, ne tako davno rukovodiocu odeljenja Nataliji Kocev je pošlo za rukom da nađe mesto za studentkinju iz Srbije Bogdanu Stepanović u omladinskom kampu na jezeru Seliger.

Grigorij Sokolov,