PREDSTAVLJANJE PESNIKA, OSNIVAČA I UREDNIKA NAJČITANIJEG SAJTA GLASA DIJASPORE DUŠANA NONKOVIĆA NJEGOVU POEZIJU NA You Tube POSETILO NA HILJADE POSETILACA

PREDSTAVLJANJE PESNIKA,  OSNIVAČA I  UREDNIKA NAJČITANIJEG SAJTA GLASA DIJASPORE DUŠANA NONKOVIĆA 
NJEGOVU  POEZIJU  NA You Tube  POSETILO NA HILJADE POSETILACA 


    Dušan Nonković je  Osnivač i urednik najposećenijeg sajta  Glasa Dijaspore , ali isto tako je  i ugledan  pesnik , čija se poezija čita u jednom dahu. Što se tiče sajta Glasa Dijaspore tu je neumoran i bez cenzure objavljuje istinu. Njegova poezija pretočena je u nebeske draguljarnice , uklesane među dalekim sazvežđima . Otud objašnjenje zašto ima veliki broj čitalaca. Njegovi stihovi nadzemaljski pulsiraju i ozare čitaoca , lelujavi stihovi, ostavljaju iza sebe miris majčine dušice i limunovog cveta . Iskrene, spontane, neusiljene. One se mogu izgovarati i pevati do promuklosti a da opet ostanu  milozvučne .Njegove pesme su zaveštanja i pesnički testamenti , kojima on blagosilja svoju rodnu grudu , majčicu Srbiju, ali i neugasiva lučevina pesnikovih svitanja .Predstavljamo čitaocima kratku biografiju Dušana Nonkovića urednika i pesnika .Ali isto tako i njegovu poeziju .

   Dušan Nonković, od majke Smilje, rođene Teodorović, iz Erduta i oca Stevana iz Knina, rodđen je 11. juna 1940. u Subotici i kršten u Subotičkoj pravoslavnoj srbskoj crkvi. Po dolasku Mađarskih okupatora porodica je već 1941. proterana pod parolom; Srbi za Srbiju, Hrvati za Hrvatsku. Sa roditeljima dospeva u Kraljevo kao izbeglica a iste godine ostaje bez oca kojeg su kao i hiljade drugih nedužnih talaca streljali vojnici nemačkog Vermahta. Posle mnogobrojnih ratnih tegoba – biva postavljen kao jednogodišnje dete u naručju svoje majke uz prisustvo, sa leve i desne strane, četvorogodišnjeg i devetogodišnjeg brata pred streljački vod. Preživeo je to naređenje streljanja samo zahvaljujući energičnom protivljenju jednog od dva komandanta tih nemačkih vojnika tog istog streljačkog voda.
1945. se vraća u rodni grad Suboticu gde završava osnovnu školu a potom i Mašinskopoljoprivrednu u Apatinu. Zapošljava se u poljopprivrednom kombinatu a posle nepunih godinu dana upisuje studije na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani. Studije financira povremenim fizičkim poslovima.
Po završetku studija i vojnog roka u JNA ne polazi mu za rukom da dobije posao ne samo u svojoj struci već uopšte, sa obrazloženjem; ma koliko penzija majke mala bila, da gde može jedan biti sit mogu i dvoje. Posle svog mrkotrpnog financiranja studija i odsluženja vojne obaveze svojoj državi takvo obrazloženje nije moglo biti veće lično razočarenje pa i pored teškog dvoumljenja i moralnih dilema prihvata ponudu Nemačke selekcijske stanice stočnog bilja (koju je još kao student za vreme studija više puta odbijao iz istorijskih razloga) i 1969 godine odlazi za Nemačku. Posle godinu dana prakse postaje asistent Dr. Lajckom, šefu tada najveće selekcijske stanice stočnog bilja Zapadne Nemačke, NDF (Norddeutsche Pflanzenzucht).

  1967 godine venčava se sa svojom dugogodišnjom, prijateljicom, poslovnom saradnicom Kristom Rolfs koju je upoznao prvog dana po dolasku u Nemačku a kojoj je takođe to bio isto prvi radni dan po završenoj školi sa strukom tehničkog asistenta. U tom braku su rođena tri deteta, vaspitavana u humanitarnom duhu kojeg je posebno negovala i supruga Krista Nonković, kojoj je 2009 godine udeljeno visoko državno odlikovanje Nemačke, Krst časti za humanitarno zalaganje u pružanju pomoći obolelima od multipleskleroze a od koje je predhodno decenijama i sama patila.
Dušan Nonković postaje član okruglog stola u Libeku, gde je zastupao interese izbeglih i proteranih osoba.
Kao suinicijator učestvuje u osnivanju prvog Centralnog Saveta Srba u Nemačkoj.
U Hamburgu biva izabran i za prvog generalnog sekretara Centralnog Saveta Srba u Nemačkoj ali tu funkciju ubrzo prepušta mlađoj generaciji i posvećuje se osnivanju Glasa Dijaspore – Internet prezentacije srpske dijaspore - kojoj posvećuje i do današnjeg dana najveći deo svoga vremena.
Ukazom broj 1/2-01-0004/2005-22 od 22. juna 2005. godine odlikovan je visokim državnim odlikovanjem, velikom medaljom čovekoljublja države Srbije i Crne Gore zbog organizovanja i dopreme pomoći bolnicama, domovima i gerentoološkim centrima prije svega u lekovima, opremi, krevetima, obući pa i kolima prve pomoći itd u vreme privredne blokade države Srbije/CG, za nesebičnu pomoć i dobročinstvo.
Tokom 2010. teško oboleva od srca pa su od tada njegove aktivnosti usmerene, pored uređivanja Glasa Dijaspore i pisanju poezije a i ove knjige.
Osnivač je i urednik sajta Glasa Dijaspore

   Autor je knjiga: San i ljubav večna, Zvezde horizonta, Raj nam je na
dohvatu ruke a gradimo pakao-Zašto
Počasni je član udruženja pisaca RS i dijaspore Prijedor.

SAN I LJUBAV VEČNA

A san će postati java,

prasak tišine, treptanja

krila leptira najlepših boja

sipaće prah svojih šara

u kosmosu duginih lepota,

ljubeći krunu medenog cveta

uz eho leptirovih krila

prolamajući tišinu

do samog srca

dodirujući ti kosu

trepavice, usne,

da ti od umora padne

na grudi tople i ispije

poslednje kapi kiše

iz rose tuge i čežnje

tvoje!

Kad osetiš tišinu muklu,

na tren moru noći gluve,

pomisliš da nema me više...

ne veruj i znaj,

da koračam našim stazama

alejama cveća prepunih ruža

u liku leptira, opijen tvojim mirisima,

skriven u zračku sunca i meseca,

šetam alejama našim

uz osmeh neba, praćen pogledima

veverica, košuta, pesmom slavuja,

koracima belih labudova,

na putu ka tvojim nedrima.

I kad se sneg bude otopio

kao kapljice na tvojim grudima,

znaj, da nisu suze kiša

već poljupci mojih usana

utisnutih nebeskim dugama,

okićenim osmehom tvojih usana

pod krunom bisera,

ukrašenih sjajom nebeskih zvezda,

uz melodije harfe morskih sirena,

osetićeš...

i tada ćeš znati,

gde počivam i gde ćeš me naći

u svojoj duši koja večito živi.

A sve dok ne dođe taj

Sudbonosni trenutak

Što vodi u zagrljaj večni

Moraš znati

Da Te volim svim čulima

Da si mi osmeh neba

Sunca, zvezda i meseca

Na povetarcu latica

Mojih uzdrhtalih snova

U duši, purpurno crvena ruža

Otkucaj srca moga

Svetlost oka što mi dušu greje

Nežnost usana što Ti dojke ljube

Opojni zov svim mojim leptirima

Najlepših duginih boja

Moraš znati da si carica

Mojih ne utoljivih želja

Izvor sreće i života

Opsesija mojih noći i zora

Milovanje moje, ljubavi moja

Sunce mojih snova i strasti

Što mi svakog jutra poljupce mami

Takav je, takav će biti i ostati

Cvat mojih želja i snova

Da Te još ljubim na milione puta

Sve do onog kobnog trenutka večna

Gde se mre i rađa kao sunce

Uvek iznova

A kad dodje taj tužni rastanak

Gde život, svoj oproštaj traži

U poslednjoj misli tinja i gasi

Veruj mi da je to samo trenutak

Posrnulog koraka večitog života

Okret i trzaj Argentinskog tanga

Ljubav koja se radja uvek iznova

Ko pupoljak ruže iz zimske magle

Grančica nežna injem prekrivena

Hladnim plaštom lepote obavita

Čarolija vremena bez sata i dana

Gde tišina svoj tribut uzima

Kad se sprema u zadnjim mislima

Na put dugi u kolevki od leda

U san bez sata vremena i sunca

Da bi se stiglo tamo, gde se

Život iznova u mladosti radja

Kao da ne beše posrnulog koraka

Svanut će nam sunce proleća

Procvetat će pupoljak života

Koracima Argentinskog tanga

Ne hajući za tajnama vremena

Milijarde ovozemaljskih leta

Samo su trenutak onoga sveta

Posrnuli korak večitog života

Je od večnosti jednoga trena

U carstvu bez sata i brojeva

Vreme je ne postojeća mera

Posle narkoze posrnulog koraka

Hladnog puta u kolevki od leda

I zaborava tog usnulog vremena

Broji se život uvek iznova

Suzama srećom veseljem i osmesima

Zalaskom i iznova radjanjem sunca

Korakom u korak Argentinskog tanga

Alejama bordo crvenih ruža

Ovozemaljskim i rajskim stazama

Uz pesmu slavuja i osmeh neba

Snom ljubavi večne voleću te draga

Uvek i uvek iznova snom večitog života

Autor
Dušan Nonković

MAJČICI RUSIJI

Ti si moje predivno srce

a ja u njemu samo duša

da mu bude lenta mašna

da zajedno sa njim kuca.

 
Ti si oblak belog snega

ja pahulja što ga sneva

ti si duga plavog svoda

a ja kapljica tvojih boja.


Ti si sanak divnih snova

ja u njima, čežnja pusta

delić sreće, srećo žudna

sanak snova žudnjo moja.

 
Sred vrta si bordo ruža

ja poljubac od leptira

zračak sunca rujna jutra

labudova pesmo moja.

 
Ti si roj slatkih mi snova

miris cveća divnih polja

slatkoj sreći divna nada

uzdrhtaloj duši povetarac.

 
Od snova si sva satkana

nit te ima nit te nema

nit si san niti java

pa ipak si žudnji tajna.

 
Mojoj duši ti si duša

mom srcu znak života

bez tebe bi ono stalo

niti bi ikad zakucalo.

 
Grkoj suzi ti si melem

mrkoj tmini sunca sjaj

pobeda si nad porazima

večna lenta, majka svima.

 
Svi bi hteli tvoje zlato

i sve drugo silno blago

a Srbin bi samo jedno

da mu budeš majka večno.

 
Dušan Nonković

Pripremila : Slavica Jovanović

https://www.youtube.com/attribution_link?a=rBtEtKdYfK0&u=%2Fwatch%3Fv%3DOtUDtrVPclQ%26feature%3Dshare