Ruske predstave na Edinburškom festivalu posvećenom stogodišnjici početka Prvog svetskog rata

Dve predstave predstavljaju Rusiju na najvećem svetskom forumu umetnosti. To je Edinburški međunarodni festival, koji se odvija u Škotskoj do kraja avgusta i posvećen je stogodišnjici početka Prvog svetskog rata.

Jedna predstava je već viđenja – igrali su je faktički na otvaranju festivala, od 9. do 11. avgusta. Ona se naziva "Rat" i to je zajednički projekat Međunarodnog pozorišnog festivala Čehova u Moskvi i Edinburškog festivala. Autor predstave je režiser Vladimir Pankov. On se nalazi na čelu studija SaunDrama i široko je poznat po svojim strateškim postavkama, u kojima se objedinjuju dramska igra, pevanje, ples i mnogo instrumentalne muzike. Predstava "Rat" govori o izdaji i prijateljstvu u ratu, o majci koja čeka sina i o ulozi žene u Prvom svetskom ratu, o umetnosti koja je u stanju da izleči duše, i slično. Fabula je sledeća: prvo Pariz 1913. godine, kafe. Glavni junaci – umetnici i pesnici razmišljaju o ratu, šta je ona – vaseljensko zlo ili očišćenje sveta. A njihov naredni susret se dešava već krajem Prvog svetskog rata u vojnoj bolnici, oni su ljudi koji su od rata postradali. U osnovi predstave su fragmenti romana Ričarda Oldingtona Smrt heroja, kao i Beleške konjanika Nikolaja Gumiljova i tekstovi Homerove Ilijade. Hajde da čujemo kako o tome govori sam Vladimir Pankov:

- Kako se to međusobno preseca? Kako od Homera, Oldingtona dolazimo do savremenog doba. Od Homera do danas, kako se ispostavlja, ništa se nije promenilo – to nas šokira. U predstavi ne zalazimo u politiku, mene to ne zanima. U centru pažnje su sudbine ljudi koje je obogaljio, razmislite o toj reči – obogaljio – rat. Naš Džordž odlazi u rat, prati ga žena. Kako ona trči kroz te šinjele, kako viče! Ona shvata da više nikada neće videti muža. O tome želim da govorim.

Ako je Pankovljev Rat otvorio festival, drugu postavku poblika će videti praktično na zatvaranju, poslednjih dana avgusta. To je opera Hektora Berliozna Trojanci koja je početkom leta postavljena u Marijinskom teatru. Istoriju Trojanskog rata s peterbruškom trupom postavio je internacionalni, uglavnom francuski tim na čelu sa grčkim rediteljem Janisom Kokosom. On je težio da aktuelizuje radnju – na primer vojnici antičke vojske imaju savremene automate i opremu. Kako je rekao sam Janis Kokos, on je hteo da postigne verodostojnost u prikazivanju agresije. Između ostalog, po sižeu opere i u protivrečnosti za njenim izvorom – a to je Vergilijeva Eneida – trojanske žene izvrše kolektivno samoubistvo kako ne bi pripale Grcima koji su ih napali. I Janis Kokos podvlači da se u njegovoj predstavi govori o otporu građanskog društva vojnoj agresiji i da je u njoj neophodan osećaj straha pred ratom. Delimično ovaj strah pojačava glavni dekor: kao pozorišne kulise koristi se ogromno ogledalsko platno. Tačnije publika vidi sve što se dešava još i u ogledalu, to vizuelno čini scene masovnijim, one kao da rastu. O Trojancima mnogi su posle premijere u Peterburgu govorili kao o postavci koja indirektno odražava ono što se dešava na istoku Ukrajine. I evo šta je rekao tim povodom direktor Marijinskog teatra Valerij Gergijev:

- Mi smo uradili tačno ono što je trebalo da uradimo u kontekstu razgovora o političkim neprilikama u svetu, konfliktne situacije i otvorenog nerazumevanja šta se u stvari dešava u toj napaćenoj zemlji. Moramo jednostavno da se bavimo svojim poslom.

Program Edinburškog festivala podrazumeva ne samo predstave, već i koncerte. Preko 160 nastupa. Postoji i ovakva statistika: 2400 umetnika iz 43 zemlje. I svaki se na svoj način odaziva na godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Istorija pojave Edinburškog festivala sama je delimično vezana za rat. Prvi put festival je održan 1947. godine i prema zamisli osnivača trebalo je da služi kao platforma za procvat ljudskog duha u posleratnoj Evropi.