Sprečena krađa dragocenog nasleđa

Srbiju je u Sevilji predstavljala Zorica Tomić, predsednica komisije za saradnju s Uneskom.
– Pošto je Unesko specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, dužan je da artikuliše svoje delovanje prema zvaničnim dokumentima UN. Kad je reč o zaštiti srpskih spomenika na Kosovu, to je sigurno Rezolucija 1244. Saglasno tom dokumentu, napori predsednika Tadića, ministra inostranih poslova Jeremića i ostalih relevantnih institucija u Srbiji osnaženi su najnovijim stavom Uneska – rekla je Zorica Tomić za „Blic nedelje“.
Naziv odluke donete u Sevilji – „Srednjovekovni spomenici na Kosovu, Srbija“ potvrđuje pripadnost spomenika Srbiji i neutrališe polemike zbog odluke koju je taj isti komitet doneo 2004. godine kada je na Listu svetske baštine, pored već zabeleženih Dečana, upisao „tri grupe crkava, Pećku patrijaršiju, manastir Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku“.
Nezadovoljstvo srpske strane je izazvalo to što su tada ti manastiri upisani kao „srednjovekovni spomenici na Kosovu“, pri čemu je potpuno izostavljena odrednica da se radi o srpskim spomenicima, pa čak i o hrišćanskim.
– Unesko zapravo nikada nije u svojim izveštajima osporavao da su manastiri na Kosovu i Metohiji srpska kulturna baština, ali nikada nije ni predlagao neke konkretne mere i akcije o njenoj zaštiti. Moralo se jednom stati na put umnožavanju laži oko kulturne baštine na Kosovu – kaže Mirjana Menković, kustoskinja Etnografskog muzeja u Beogradu.
Definitivan znak promene u odnosima između Srbije i Uneska usledio je u martu ove godine kada je postignut dogovor te dve strane o obnovi srpskih crkava i manastira uništenih na Kosovu 17. marta 2004. godine. Tada su za obnovu odobrena međunarodna sredstva u visini od 5,5 miliona dolara.
Odobrena sredstva i odluka Uneska posebno obavezuju Srbiju na brigu o baštini, bez obzira na prepreke i tešku situaciju kao što je to, na primer, Đakovica, gde se u centru nalazila saborna crkva Svete trojice koja je uništena pre pet godina, a danas se na tom mestu nalazi park.
– U zaštiti kulturnih spomenika potrebno je poštovati standarde Uneska. Upravo je u Sevilji grad Drezden skinut s Uneskove liste, jer su na neadekvatan način vodili računa o mostu u tom gradu – rekla je Zorica Tomić.
Odlukom u Sevilji potvrđena je prošlomesečna izjava predsednika Srbije Borisa Tadića da je od generalnog direktora Uneska Koićira Macure dobio podršku za stav Beograda da „niko nema pravo da svojata srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji“.
Dodatak ovoj revizionističkoj praksi predstavlja i nedavno objavljena knjiga u SAD u kojoj se navodi da je Miloš Obilić albanskog porekla.


Potvrda strpljenja i odgovornosti
– Izveštaj Uneska je potvrda strpljenja i odgovornosti pregovaračkih timova iz Srbije koji su u međunarodnim organizacijama štitili našu kulturnu baštinu na Kosovu. Svojevremeno sam predvodio jedan od tih timova i nailazio na probleme. Nikako nisam mogao da ubedim vladiku Artemija da saradnja s lokalnim vlastima oko obnove naših spomenika na Kosovu nikako ne znači priznanje nezavisnosti tog dela Srbije. Drago mi je što je vođstvo Srpske pravoslavne crkve prihvatilo ideju saradnje s lokalnim vlastima na Kosovu kako bi što bolje sačuvali naše spomenike kulture – rekao je za „Blic nedelje“ Jovan Ćirilov.