Ruska Gora poludragog kamenja na Balkanu

Prošlo je nekoliko godina od kako je u moskovskom studiju Pilot bio stvoren animirani projekat po bajkama naroda Rusije Gora poludragog kamenja. Njegova premijera održana je 2005. godine. Od tada on je učestvovao na raznim filmskim festivalima i dobio je mnoge prestižne nagrade.

Nažalost, njen idejni tvorac, ruski slikar-animator Aleksandar Tatarski je preminuo još 2007. godine. Ali ostali su nastavljači koji prave nove epizode. Mnoge od njih će biti prikazane 25. avgusta u Ruskom centru za nauku i kulturu u Ljubljani, u okviru Večeri nove ruske animacije. neke od njih će takođe biti predstavljene u okviru dana ruskog dečijeg filma Bajke detinjstva koji će biti održan u srbskom gradu Kruševcu od 13. do 17. septembra.

O tome kako je počinjala Gora poludragog kamenja i o radu na projektu govori jedan od njegovih učesnika, ruski slikar-animator Sergej Merinov.

- Jednom je Aleksandar Tatarski, dolazeći u studio, izrazio zabrinutost time što ne samo deca, već i odrasli ne znaju u kakvoj zemlji živimo, nemaju predstavu o šarolikosti folklora Rusije. Jer zaista, kultura je važna komponenta vaspitanja čoveka. Tatarski je rekao da u detinjstvu imao je knjigu Planina poludragog kamenja, gde su bile sakupljene bajke raznih naroda Rusije, i predložio nam je da napravimo taj projekat. I stvar je krenula. Mi smo počeli da razgovaramo sa naučnicima folkloristima, negde smo putovali sami, sa nekim se dopisivali preko Interneta. Muzejski radnici su se uvek rado odazivali i pomagali nam. Kako bismo nečim objedinili sve bajke, smislili smo plastelinske špice za svaki animirani film. Radili smo u raznim tehnikama: ovde ima i crtanih filmova, i plastelina, i kompjuterske aminacije, čak 3D. Tako smo podvukli sve bogatstvo naše kulture. Treba reći da zahvaljujući radu na tom projektu, sami smo otkrili za sebe mnogo toga i mnogo saznali o svojoj zemlji.

Velike razmere Rusije sa 9 časovnih i tri klimatska pojasa nesumnjivo rađaju raznovrsnost folklora. Odatle potiču i razni motivi bajki. U bajkama srednjeg pojasa susreću se medved, domaćin tajge, u severnim figuriraju beli medvedi, a glavni junaci južnih su često kozaci. Sam Sergej Merinov je radio na dve bajke Republike Mordovije koja se nalazi u Centralnoj Rusiji, gde žive dva naroda – Mokše i Erzje. Jedna od njih zove se Šta da se radi ili Kujgorož. U njoj je prisutan motiv bogaćenja na lak način. Baba i deda, želeći da poprave svoj siromašni položaj, rešili su da potraže pomoć stvorenja iz zmijskog jajeta po imenu Kujgorož. U suštini nečiste sile. Priroda ovog mitskog bića sastoji se u tome da ono sve ruši ako mu se na vreme ne da posao. Tako deda i baba, lako dobivši od njega dvorac umesto trošne izbe i bogatu odežu umesto rita, kao da su zaboravili na njega. Zato je Kujgorož sve njihovo bogatstvo uništio.

- Imam rođake iz Mordovije, zato je kod nas u kući bio spreman konsultant. Rođaci su mi pomogli da se upoznam sa mordovskim slikarom Jurijem Darinom, čije slike su postale osnova likovnog rešenja. A narodni ansambl Torama je izveo za crtani film nekoliko pesama. Ispala je vrlo autentična priča: slike mordovskog slikara i prave mordovske pesme. Malo ko zna kako one zvuče, ali veoma su lepe.

I tako će novi radovi iz serije Gora poludragog kamenja biti predstavljeni sudu srpske i slovenačke dece. tim pre što u Srbiji, po rečima Alekseja Merinova, ruski animirani projekat je dobro poznat.

- Znam da u Srbiji Goru poludragog kamenja gledaju i vole. Kod nas u studiju su više puta bila deca iz Srbije sa kojima smo se sprijateljili. Njihovi nastavnici odavno su imali ideju da se održi ovakav festival. Između ostalog, kod nas u studiju Pilot se radi na novom projektu Bajke naroda sveta i nadam se da će srpske bajke tamo zauzeti dostojno mesto.

Grigorij Sokolov,