Avganistan: tu više ni Amerika ne može pomoći

Ove jeseni navršava se 13. godina od početka NATO operacije u Avganistanu. Stručnjaci, sumirajući rezultate kampanje, priznaju da je ona pretrpela puni fijasko. Talibani, ne samo da nisu razbijeni, već, naprotiv, jačaju.

Umesto obećanog mira i razvoja, Avganistan od prisustva trupa NATO dobio je samo dodatne probleme. Snage ISAF napuštaju zemlju, ostavljajući za sebom ratom opustošenu privredu. Prema rečima stručnjaka, stopa nezaposlenosti je dostigla 80%. Obični Avganistanci su primorani da rade na plantažama opijuma ili da se pridružuju militantima, pokušavajući da sa oružjem u rukama dođu do sredstava za život, kaže bivši predsednički kandidat Avganistana Baz Muhamad Kufi:

Ove godine, u Avganistanu je zasejan opijumski mak na 280.000 hektara zemljišta. Ako ljudi budu imali mogućnost da zarade hleb od poštenog rada, uveravam vas, da ni jedan Avfanistanac neće ići putem narkoterorizma. Oni neće ići ni među Talibane.

Avganistanski problemi se osećaju i u susednim zemljama. Najveći je droga. Tokom prisustva NATO trupa na avganistanskoj teritoriji, proizvodnja narkotika je utrostručena. U stvari, Avganistan je postao svetski lider u proizvodnji opijata koji kroz centralno-azijske zemlje stižu u Rusiju i Evropu. Tadžikistan - zemlja koja je na sebe preuzela teret prve prepreke na putu trgovine drogom, smatra direktor Agencije za kontrolu narkotika pri predsedniku Tadžikistana, general Rustam Nazarov:

Situacija oko narkotika u Tadžikistanu, pre svega,zavisi od stanja u Avganistanu. U poslednjih nekoliko godina, primetno je povećanje kultivacije opijumskog maka, a time i proizvodnja opijuma. Osim toga, danas su u porastu iusevinarkotika iz grupe kanabisa.

Stručnjaci veruju da Tadžikistan nije jedini cilj terorističkih grupa, koncentrisanih na severu Avganistana. Vojni analitičari priznaju da se profit od avganistanske trgovine drogom koristi za finansiranje aktivnosti terorističkih organizacija u regionu. U njihovom sastavu se nalaze mnogi imigranti iz zemalja Centralne Azije. Primer toga su učestali incidenti na avganistansko-turkmenistanskoj granici.

Dužina tadžikistansko-avganistanske granice iznosi 1344 kilometara. U sovjetsko vreme nju je čuvalo 25 hiljada vojnika. Posle raspada Sovjetskog Saveza, tokom 14 godina, odgovornost za južne granice Tadžikistana nosila je operativna grupa granične vojske RF od 19 hiljada vojnika. Imajući u vidu moguće pretnje, Dušanbe se nada u pomoć partnera iz ODKB.

Posmatrači smatraju, da situacija u Avganistanu može biti jedna od centralnih tema razgovora na samitu Šangajske organizacije za saradnju. Ove jeseni, domaćin samita ŠOS biće Tadžikistan.

Galim Fasthutdinov,