Pre 115 godina rođen je Horhe Luis Borhes

Borhes je rođen u Buenos Airesu 24.  avgusta  1899.  i već od malih nogu je pokazivao sklonost prema   književnosti: sa četiri godini je već znao da čita i piše,  sa sedam naučio engleski jezik,  sa dvet pošao u školu i odmah upisan u IV razred.
 
O tom periodu svog života Borhes  je zapisao:
„Od samog mog detinjstva,   pošto je otac oslepeo,  u porodici  su  bez reči  podrazumevali da sam ja dužan da u književnosti ostvarim  ono što okolnosti nisu dozvolile mome ocu. To je bilo nešto što se samo po sebi podrazumevalo. To ubeđenje nije bilo mnogo jače od neke prosto izražene  želje. Od mene se očekivalo  da postanem pisac,  i počeo sam da pišem sa 6 ili 7 godina.“

I  nije trebalo dugo čekati na ostavrivanja porodičnih očekivanja: bilo mu je samo 7 godina kad je napsiao priču “La visera fatale„,  a nije imao više od 9 kad je počeo da prevodi “Srećnog princa„ Oskara Vajdla.

Intelektualno je  sazrevao daleko brže od svojih vršnjaka  pa je bio često prinuđen da trpi njihovo podsmavanje kao jedini  način kojim su reagovali na  takve intelektualne razlike.

Porodica Borhes se seli u Evropu

Od početka Prvog svetskog rata porodica Borhes se seli iz Argentine  u Evropu i nastanjuje  se u Ženevi gde Borhes završava  školu i upisuje se na Ženevski univerzitet. U tom periodu počinje da piše stihove na fracuskom jeziku.  Po završetku rata  putuje u Španiju gde se zbližava sa umetnicima  iz poetskog modernističkog pokreta  od kojih prima i njihove leve političke  ideje.

Kao i drugi avangardni pesnici tog vremena,  Borhes se u svojoj poeziji  odriče rime, klasične metrike i interpunkcije,  a 1919.   g.  u španskom časopisu „Grčka„ objavljuje prve stihove.

Povratak u Argentinu

Godine 1921.  vraća se u  Argnetinu  opčinjen modernističkim idejama koje počinje da širi i populariše u stavralačkim krugovima u  Latinskoj   Amaerici,  a dve godine kasnije (1923.) objavljuje pesnički zbornik „Vrućina  u Buenos Airesu„ u koji ulaze 33  njgove pesme.  Posle  1940-ih objavljuje fantastičnu prozu,  zbirke kratkh priča,  eseistiku.  Tako nastaju njegova dela:  „Sveopšta istorija beščašća“,  „Istorija večnosti“, “Maštarije“,  prva zbirka kratkih priča “Vrt razgranatih staza“ (El jardín de senderos que  se bifurcan, 1939.) Najpoznatije mu je delo krataka priča “Čekanje“ (La espera),   objavljena 1950.  Treba pomenuti i knjigu eseja „Novo pobijanje vremena“,  zatim kratke priče „Prednosti nauke„,  zbirku pesama „Stvari„ (Cosas)...

Druženje i zajednički rad s piscem  Adolfom Kasaresom sa kojim piše u koautorstvu,  obojicu privlači fanstatika. 

Autor je mngobrojnih eseja  o argentinskoj književnosti,  filmu, istoriji.  Za izadvača „Jug„ (Sur)  koji izdaje i istoimeni  časopis,    prevodi dela Virdžinije Vulf. 

Od 1950-ih  piše stihove   u osnovi elegičkom karaktera,  a 1954.  reditelj Leopolod Tore Nilson snima fima po Borhesovom delu „Dani mržnje“.   Godine 1955.  izabran je za predsednika Saveza pisaca Argentine i na toj funkciji ostaje tri godine.  Prevode ga na francuski („Alef“).

Skoro slep

Od 1950.  Borhes je skoro  slep. Ali bez obzira na tu okolnost,  on je sve do 1973. g. bio direktor Narodne biblioteka Argentine,  profesor na katedri za nemački jezik na Unverzitetu u Buenos Airesu. 

Servantesova nagrada,  najviše književno priznanje na špankojezičkom području,   dodeljena mu je 1979., a 1985. izlazi mu posledenje delo za njegova života,  zbornik „Atlas“.

Polsednje godine provodi u Ženevi  gde je i umro 14.  juna 1986. i sahranjen na ženevskom Gradskom kraljevskom groblju.

Njemu dajemo spomen ovu

Povodom 115.  godišnjice rođenja velikog  kljiževnog čarobnjaka,  donosimo  citate iz njegovih dela –priča,  eseja,  pesama,  prepune mudrosti,  istine,  lepote,  ljubavi prema čoveku i životu.

„Osim ciatata nije nam ništa drugo ostalo.  Naš jezik je sistem citata. “

" Svako na svoj način zamišlja raj,  za mene  je on još od detinjstva  - biblioteka"

"Opraštati jedan drugom-znači ne priznavati rastajanje i misliti: mi se  prosto  igramo rastanka, a sutra ćemo se ponovo videti."

"Moj savet  ti je: ne pridaji veliki značaj onome šta kažu ljudi ni onom što o tebi  govore žene,   koje te ionako neće."

"Ljudi koji  slabo osećaju poeziju,  po pravilu se trpaju da je predaju."

"Istina je velika da nas niko ne može uvrediti osim  bliskh i onih koje nežno volimo."

" Rasipati novac nije manje svetogrđe od bacanja hleba."

"Osećanje prijateljstva nije manje zagonetno od  osećanja ljubavi ili bilo kojeg drugog  haosa koji se zove život. Ponekad mi se čini da jedino što ne sadrži nikakvo zagonetno osećanje  u sebi je  sreća pošto je ona dovoljna sama sebi."

"Naviknuvši se da s junacima romana preživljavamo  njihove nezgode,  mi lakše savalađujemo sopstevne."

"Neko se ponosi svakom napisanom knjigom,  a ja - svakom pročitanom."

"Tajanstveno je sve oko nas, ali u nekim stvarima  se ta tajanstvenost više primećuje. U moru, u žutom cveću, u staračkim  očima,  u muzici."

"Odavno sam shavtio da pakao može postati praktično sve: lice,  reč, kompas, marka cigareta,  i mogu dovesti da skrenemo pameću ukoliko nemamo snage da ih izbrišemo iz sećanja."

"Srećni praštaju svojim bliskim, srećan čovek oprašta sam sebi."

"Mi sudimo jedni drugima na osnovu postupaka,  a hteli bismo da se nama sudi na osnvu  mogućnosti." 

"Mi više ne verujemo u progres,  pa zar to nije  već progres."

"Čuvati  tajnu je mnogo prijatnije  nego je odavati."

"Zahvalnost potomaka  nije vredna pažnje savremenika kojima ništa nije sveto i vrlo lako se prodaju za par zvonkih moneta."

"Ponekad muškarci stiču ljubav žena  kako bi na nju zaboravili,  kako više o njoj ne bi mislili."

"Sudbina svakog čoveka,  makar koliko ona bila složena i dugo trajala,  završava se u jednom jedinom magnovenju,   i to u onom magnovenju kad čovek jednom za svagda  saznaje ko je on u stvari."

"Činiti dobra dela dušmaninu  svome mogu samo pravednici,   što ih ne košta mnogo truda,  jer voleti neprijatelja svog je delo anđela,  a ne ljudi."

"Sve prednosti  u potunosti mogu  biti samo predrasude."

"Starimo brže od naših lica."

"U stanju smo da stvorimo svako čudo,  osim onog koje je  u mašti daleko realnije  nego u stavrnosti."

"Jedino što se u stvari  dešava je ono što se  zbiva sa mnom."

"Demokratija je zloupotreba statistike."

"Svako treba da se nosi sa svojim grehom. Nije dobro da  časni i pošteni ljudi budu dželati  drugih ljudi. "

"O budućnosti ne znam ništa drugo osim da će se ona razlikovati od sadašnjosti."

 

 Branko Rakočević