Vladan Glišić: Otvoreno o svemu

Nedavno ste izveli akciju sa zahtevom da se pusti na slobodu ruski fotoreporter Andrej Stenjin. Tom prilikom ruski mediji su objavili da ste vi kao „lider“ Dveri uputili zahtev ukrajinskim vlastima za oslobođenje Stenjina. Da li su Dveri najzad dobile svog lidera?

Dveri su i dalje politički pokret bez formalnog lidera. Kao i svaka politička organizacija i mi imamo svoje rukovodstvo koje se u našem slučaju zove – Starešinstvo. Dveri nisu protiv lidera ali ne žele da imaju nekog formalnog, koji bi sprečio prirodne lidere da dođu do izražaja. Ruski mediji su ovde po inerciji pogrešili i objavili da sam ja „lider“ Dveri jer mnogima naš koncept organizovanja nije jasan i poznat. Inače, uz Dveri idu mnoge nepoznanice u našoj javnosti. Zato je potrebno da nas kao politički pokret ljudi bolje upoznaju, da shvate našu različitost u odnosu na druge političke opcije i da shvate razloge zbog kojih insistiramo na toj različitosti. U trenutku medijske blokade kojoj smo neprekidno izloženi ovo nije jednostavan zadatak. Moj doprinos približavanju Dveri javnosti biće u češćem prisustvu na internetu, pošto je to jedini prostor u kojem nas ne cenzurišu.

Pokrećem svoj blog gde će ljudi moći da prate moje lične stavove (a ne samo zvanične stavove Dveri – www.vladanglisic.com ) i češće ću biti prisutan na Tviteru jer je to forma koja daje mogućnost da se brzo i kratko (a po nekad i duhovito) izrazi stav – www.twitter.com/VladanGlisic. Kao i fb stranicu koju ću lično voditi – www.facebook.com/vladanglisic.srb. U isto vreme više ću pisati o unutrašnjem ustrojstvu Dveri i razlozima za taj način organizovanja.

Mislim da smo našli vrlo originalan i dobar način organizovanja i to treba podeliti sa drugim ljudima. Imaju li Dveri budućnost, s obzirom na trenutnu političku realnost? Da li će se ućutati i poštovati „volju naroda“ koji je Vučiću dao apsolutnu vlast?

Zbog izborne krađe, koja do danas nije istražena, Dveri ostaju vanparlamentarna politička opozicija čime se nastavlja medijska blokada i otežan pristup finansijama. Vučićev režim blokadu Dveri još više pojačava pošto je znao da ćemo mi nastupiti kao najoštriji i najorganizovaniji protivnik Briselskog sporazuma. Borba protiv Briselskog sporazuma i drugih sličnih poteza Vučićevog režima nas je dovela u radikalizaciju koja nam je suzila izborni potencijal. To se videlo na nizu lokalnih izbora tokom 2013.godine kao i na vanrednim parlamentarnim izborima početkom 2014.godine.

Zašto ste, kao tadašnji predsednički kandidat, odabrali „mekši“ pristup u borbi protiv političkih neistomišljenika? Da li je takav način borbe Vaše lično opredeljenje?

Kao predsednički kandidat Dveri uspeo sam da oštrini političkih stavova dam mekši i tolerantniji pristup. Jednostavno, moja životna situacija je takva da sam lično poznavao i često bio i blizak sa ljudima koji su pripadali drugim idejnim i političkim pozicijama te samim tim nisam mogao ostrašćeno da se borim protiv političkih neistomišljenika. Lično verujem da ostrašćenost nije dobar politički stav. Sve to se videlo i u toku kampanje pa nam je ovakav stav dao lakši pristup potencijalnim biračima. Zanimljivost ovog perioda je u tome što smo energično vodili antirežimske akcije ali smo ipak uvek odgovorno izbegavali nasilnost tih akcija. Iako su nam ideje revolucionarne, imamo potencijal da ih učinimo prihvatljivim jer su nenasilne, a na neki način, i mi smo kroz tu borbu ušli u zrelo životno doba i sazrevali kroz politiku. Ja sam najstariji od onih koji vode Dveri. Neki me zovu „Čiča“.

Šta se promenilo do danas?

Sada se nalazimo na prekretnici koja od nas zahteva da nađemo komunikativniji način da se približimo biračima. Ponovo moramo da se oglasimo po pitanju životnih tema i to na način koji će ljudima uliti poverenje da su Dveri neko ko pouzdano, konstruktivno ali i energično može da rešava probleme. Zanimljivo je da su na prethodnim izborima Dveri postale jedina grupa građana u istoriji novog parlamentarizma u Srbiji koja je istovremeno izašla kao ista organizacija na pet nivoa izbora: opštinski, gradski, pokrajinski, republički i predsednički. Pokazali smo da možemo da idemo na izbore a da ne moramo da budemo politička stranka. Zanimljivo je i to što smo se izmestili iz medijskog kalupa klerikalne i nacionalističke pozicije jer nam je predizborni program bio potpuno moderan i više antikolonijalan nego desno orjentisan, dok smo nacionalističku retoriku zamenili sa idejama socijalnog patriotizma. Promovisali smo ideju porodičnog modela društva koji je suprotan od potrošačkog društva koje je neoliberalni kapitalizam nametnuo celom svetu i koji se upravo ovih godina na naše oči raspada. Dveri su tako dale idejnu alternativu za postojeći politički sistem, a svojim antistranačkim insistiranjem smo dali i alternativu za postojeći sistem političkog organizovanja.

Odakle želja da se pridružite Dverima?

Dverima se pridružujem 2003. godine – tada je to još uvek bilo okupljanje oko studentskog časopisa, zatekao sam nekoliko desetina mladih, pravoslavno opredeljenih ljudi. Ubrzo uspevam da im prenesem iskustvo aktivizma u građanskom i studentskom nevladinom sektoru koje sam stekao u predhodnom političkom radu. Dveri uskoro postaju najorganizovanija pravoslavno-nacionalna omladinska nevladina organizacija. Pod našim uticajem nastaje niz drugih omladinskih nvo koje će krajem ove decenije zadavati mnogo glavobolje Tadićevom režimu.

Dveri pored časopisa (koji je u međuvremenu postao značajno kulturološko glasilo) osvajaju i sve druge sfere uticaja kojima se širi „meka moć“ (internet, video produkcija, saradnja sa mrežom lokalnih radio i TV stanica, povezivanje organizacija okupljenih oko SPC, delovanje u Rasejanju i umrežavanje sličnih NVO širom sveta, saradnja sa stranim NVO sličnog opredeljenja). Pored ovog klasičnog NVO delovanja, Dveri počinju krajem decenije da deluju i kao revolucionarni, ulični ali nenasilni pokret: Oštro protiv evrounijatskog opredeljenja Tadićevog režima, zalažući se za izrazito patriotske i konzervativne vrednosti delujemo izuzetno proaktivno i kreativno u borbi protiv postojećeg sistema (ne samo režima koji se menjaju dok kolonijalni sistem ostaje neprekidno na snazi i pod kontrolom onih koji su nas 1999.godine bombardovali).

Dveri organizuju masovne proteste protiv otcepljenja KiM, protiv gej parade i drugih režimskih manifestacija i postupaka. Masovnost protesta nas uverava da moramo da preuzmemo i konkretnu političku odgovornost i 2011.godine izlazimo na izbore na svim nivoima. Posle toga su usledile tri godine žestoke političke borbe u kojoj Dveri nisu osvojile vlast i još uvek nisu postale parlamentarna politička opcija na republičkom nivou ali smo značajno promenili političku stvarnost Srbije i idejama i temama koje smo nametnuli i mnogim našim rešenjima koje su drugi usvojili ali nisu obznanili da su to naše ideje i rešenja.“

Kako vidite Srbiju u narednim godinama?

Srbija je danas tužno mesto na kojem je život stao. Bavimo se samo preživljavanjem, i mnogi sposobni, kreativni ljudi, a posebno mladi, smatraju potpuno opravdanim da odu odavde. U ovom trenutku teško da bi smo mogli da nađemo argumente da ih od te namere odvratimo. Mislim da je sve u ljudima i njihovoj odluci da uzmu život u svoje ruke. Nadam se da će upravo Vučićev režim biti vrhunac i poslednja faza raspadanja koje traje već trideset godina. Posle njega neće ostati ništa od stare političke menažerije, pošto je on njihov najgroteskniji i poslednji predstavnik. Posle njega politika će morati da se radi tako što će umesto jednog svemogućeg „vođe“ nastupiti vreme ozbiljnih lidera kao portparola dobrih timova, da će umesto glomaznih političkih stranaka nastupiti vreme kada će se glasati za ljude od integriteta . Umesto „spinovanjem“, političari će morati da se bave stvarnim rešavanjem problema. To je politički preduslov da Srbija krene iz žabokrečine u koju se pretvorila i da svi naši ljudi, a pre svih mladi, uzmu život u svoje ruke. Ako ove političke promene ne bude bilo, onda i sve ostalo u Srbiji neće ličiti na smislen život.