Parada na Tihom okeanu

Krim se priprema da obeleži važan datum. U septembru se navršava pola godine od trenutka sprovođenja krimskog referenduma i pridruživanja poluostrva Rusiji.

Novi zakoni, novi standardi, nove realije. Za šest meseci na Krimu se desilo toliko promena! Građani Krima na nov način moraju da grade odnose u svim sferama života. U rekordnom roku poluostrvo je prešlo na rusko zakonodavstvo, ponovo je napravljen sistem oporezivanja, registracije biznisa, računovodstva i bankarski sistem. Od 1. juna svi obračuni se vrše u rubljama. Po brzini promena vreme je da Krim bude unet u Ginisovu knjigu rekorda, ističe krimski politikolog Andrej Nikiforov.

- Život poluostrva kardinalno se promenio, što ne čudi. Postali smo deo druge države, sa kojom je sebe povezivala većina građana Krima. To je promenilo moralno-psihološku atmosferu. Osežamo posebnu brigu i pažnju prema Krimu. Promene se dešavaju bukvalno naočigled. Još pre nekoliko godina Krim će preživljavati takve tranformacije kako bi postao punopravni region Rusije. Predugo smo se razvijali van sistema.

Najveće promene građani Krima su osetili u socijalnoj sferi. Pola miliona penzionera dobija povećanje penzije. Finansiranje zdravstva uvećano je 12 i po puta. Mnoge medicinske usluge su postale besplatne. Povećane su plate vojsci i nastavnicima.

Od 1. septembra Krim prelazi na ruske standarde obrazovanja. Za vreme raspusta pedagozi su prošli obuku. Pred početak školske godine škole su dobile više od dva miliona novih udžbenika.

Postepeno oživljava ekonomija republike. Industrijska preduzeća koja su poslednjih godina stajala bez posla, sada dobijaju narudžbine od odbrambenih i brodograđevinskih korporacija.

Ipak, glavno dostignuće „krimskog proleća“ za eksperte je ranije neviđeno jedinstvo naroda. To je omogućilo da se učine odlučni koraci: sprovede referndum i uđe u sastav Rusije. Ovo je ključni momenat u istoriji Krima, uveren je predsednik Društvene komore Republike Krim Grigorij Jofe.

- 16. marta, kada smo održali referendum u atmosferi potpunog jedinstva krimskog naroda, građani Krima svih nacionalnosti shvatali su da od toga zavisi njihova zajednička sudbina. Mi smo doneli odluku. I ovo povišeno raspoloženje ostalo je na Krimu do danas. Nikakve teškoće nisu uticale na ovu atmosferu. Krim se vratio u Rusiju. To potvrđuju svi istorijski podaci, i ma kakve insinuacije da postoje preko okeana, u Evropi, u Ukrajini – to nema nikakve veze sa onim raspoloženjima koja danas vladaju na Krimu. Krim se vratio u domovinu. Glavnim dostignućem možemo smatrati potpunu konsolidaciju krimskog drštva. Kod nas danas nema različitih vektora političkog viđenja.

Na Krimu ukaz predsednika Rusije Vladimira Putina o rehabilitaciji krimskih naroda postradalih za vreme staljinističkih represija smatraju istorijskim. 250 hiljada Tatara, na desetine hiljada Grka, Nemaca, Jermena, Bugara čekalo je ovaj dokument 70 godina. U tom ukazu su bile propisane mere socijalno-ekonomskog uređenja teritorija na kojima žive ovi narodi. A takođe su potvrđene norme formiranja nacionalno-kulturne autonomije.

14. septembra stanovnici poluostrva prvi put mogu da učestvuju u jedinstvenom danu glasanja. Predstoji im da odaberu poslanike koji će ući u parlament Krima i da izaberu gubernatora. Eksperti ističu veliko interesovanje lokalnih stanovnika za predstojeće izbore. Svi shvataju da od njihovih glasova zavisi dalji razvoj poluostrva.

Svetlana Kalmikova,