Ekonomist: EU suviše slaba da bi započela „rat sankcijama“ sa RF

Sjedinjene Države i Evropska unija žele da udare po bankama, vojnim i energetskim kompanijama Rusije, ali udaraju po Nemačkoj, piše The Washington Times.

„Rat sankcijama“ između Rusije i Zapada pojačava zabrinutost da će se evropska privreda ponovo naći u recesiji i izbrisati sve uspehe poslednjih decenija.

„Ekonomski rast u Evropi je zaustavljen u drugom kvartalu ove godine, ali bez obzira na povećani rizik, evropski lideri su se složili da podrže SAD prilikom uvođenja serije sankcija protiv Moskve. Kulminacija tih sankcija su poslednje mere protiv ruskih naftnih i gasnih kompanija, koje obezbeđuju trećinu energetskih potreba Evrope“, piše časopis.

Sankcije su, kako se i pretpostavljalo, nanele priličan udarac ruskoj privredi. Pretpostavljalo se da će one biti napravljene tako da nanesu što manje štete privredi same Evrope. Ali, analitičari sve više u to sumnjaju. Oni sumnjaju još više u to da sankcije ne nanose štetu zemlji koja je uvek bila motor evropskog rasta – Nemačkoj. Pritisak na Rusiju je išao u uslovima pogoršanja ekonomske situacije u Evropi, a rezultat su bile uzvratne mere Rusije. A, sada, kad se približava zima na severnoj hemisferi, Evropa se suočava sa jednim od najvećih iskušenja, imajući u vidu njenu zavisnost od ruskog prirodnog gasa. Poslednji paket sankcija može podstaći Rusiju na očajnički korak – da izvadi svoj glavni adut: prestane sa isporukama nafte i gasa u Evropu.

Prema mišljenju analitičara Reuters Breakingviews Olafa Storbeka (Olaf Storbeck), evropska privreda može ozbiljno nastradati, ako Moskva smanji isporuke gasa. Toga se stvarno plaši tržište investitora, iako taj korak izgleda kao daleka perspektiva. Rusija zavisi od $80 milijardi godišnje, koje dobija od prodaje Gasproma, ali je spremna da radi političkih ciljeva napravi taj korak.

Osim toga, Evropa jako zavisi i od ruske nafte. Prema ocenama Thomson Reuters, ako bi Rusija smanjila izvoz nafte u evrozonu za jednu trećinu, to bi smanjilo ekonomski rast u celom regionu za 1-1,5% u toku te prve godine.

Najosetljiviji na rizik je nemački industrijski kompleks koji ima razgranate trgovinske veze sa Rusijom – više od 6.000 nemačkih kompanija imaju svoj biznis tamo. Udarac po nemačkoj privredi, lokomotivi celokupne evropske privrede, je, bezuslovno, šteta za EU. Takve su ocene MMF.

Prema mišljenju bivšeg profesora finansija Univerziteta u Pensilvaniji Džona Mejsona (John Mason), ako se pogleda unazad, onda se može reči da je Evropa, verovatno, bila suviše slaba ekonomski da bi stupila u „rat sankcijama“ sa Rusijom.

„Evropska unija je najveći trgovinski partner SAD i novi ekonomski pad u Evropi će, skoro sigurno, povući za sobom i privredu SAD“, citira Mejsona The Washington Times.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut