Prvi svetski rat počeo napadom na Srbiju, Treći svetski počeo napadom na - Jugoslaviju

• Brikmont: Većina planete je odbacila vojne intervencije, ali su  Zapad i SAD odbacili Povelju UN. Njihove „humanitarne intervencije” usmrtile su stotine hiljada ljudi širom planete. Bombarduju da bi smenili vlade, podstiču manjine na razbijanje država

•Klark: Prvi korak uvek je ekonomski – uvode se sankcije. Zatim se izdašno finansiraju opozicione snage koje će isprovocirati humanitarnu intervenciju. SAD su dale pet milijardi, a EU takođe silne milione – to znači i moj novac – da bi u Ukrajini isprovocirale smenu vlasti

•Moro: „17. jula 1914. nemački MIP je pisao ambasadi u Londonu da rat protiv Rusije mora da počne jer Rusija jača. Danas imamo istu situaciju: Berlin se plaši da će se Češka, Slovačka, Mađarska oteti imperijalističkoj Evropi zbog jake Rusije”

•Kazeli: Ako se formiraju regionalne zone, svet neće biti amerikanizovan i nećemo imati Mekdonaldse na svakoj tački na planeti

•Jakunjin: Uzroci kriza i njihovi korisnici ostaju isti. To je globalna finansijska oligarhija koja ima sve finansijske i informacionno-propagandne resurse. Nekome se može učiniti da je rat izlaz iz svetskog ćorsokaka, ali pobednici će biti samo finansijski oligarsi

Međunarodna naučno-društvena konferencija „Veliki rat i početak novog sveta: aktuelno podsećanje za čovečanstvo” posvećena obeležavanju 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata, danas je svoj dvodnevni rad okončala pozivom - na mir i povratak tradicionalnim hrišćanskim i humanističkim vrednostima.
        
U dijalogu je učestvovalo više od 40 govornika, a drugog dana zasedanja je odlučeno da zbog dubine i širine teme neće biti završne deklaracije, već će se istraživanja nastaviti, a glavne stavove formulisao kopredsedavajući skupom Vladimir Jakunjin – predsednik ruskog  Fonda Andreja Prvozvanog, koji je jedan od organizatora skupa.
        
Drugi dan rasprave počeo je obraćanjem Dmitrija Koška, predsednika Asocijacije Francuska-Ural koji je ukazao na moć propagande u ratu i na to da se današnji svet pomoću Holivuda i meke sile uteruje u mejnstrim, deli na dobre i zle, nameće konformizam i unificiranost mišljenja.
        
Teško je izneti išta suprotno od onoga što objavljuju glavni mediji, a oni objavljuju isto – bilo zbog toga što novinari podležu pretnjama ili su korumpirani. Na svim kanalima imate propagandu – iste izvore, iste institute i govornike. Širi se laž, kao i tokom PSR kada su novine pisale da jedni leševi smrde više od drugih ili da nemačke granate ne mogu da ubiju već samo da ozlede...
        
Savremeni svet je na meti PR, odnosno medija koji prenose nešto - ne zato što je to istina – već što im je plaćeno da prenesu.

Uzevši dalje reč, Žan Brikmont, član Kraljevske akademije nauka Belgije, objasnio je „prostu poruku PSR” da su nam potrebne institucije koje će da održe mir.
        
„To je bila ideja UN. Počelo se od toga da svaka zemlja ima pravo na suverenitet i da treba da se ograniči moć velikih sila. Ali, ne postoji svetska policija – to moraju sami građani u svojim državama da obezbede. Većina planete je odbacila vojne intervencije, ali su  Zapad i SAD odbacili Povelju UN. Njihove „humanitarne intervencije” usmrtile su stotine hiljada ljudi širom planete. Bombarduju da bi smenili vlade, podstiču manjine na razbijanje država – to su samo neki od metoda koje SAD koriste.
        
Brikmont je istakao da ideologija „humanitarne intevrvencije” postoji još od kolonijalizma i da su njeni tadašnji rezultati bili robovlasništvo, krađa teritorija i prirodnih resursa. Takvo ponašanje zapadnih sila mora konačno da se zaustavi i da se okonča postojanje NATO, zaključio je Brikmont i pozvao građane Zapada da se pokrenu i da „nateraju svoje medije i političare da prestanu sa tim ludilom”.
        
Nil Klark, novinar i pisac iz Velike Britanije je istakao da u celom svetu bukte ratovi –  Gaza, Irak, Sirija, Ukrajina i da su te konflikte isprovocirale - SAD!
        
On je ukazao da je Treći svetski rat počeo i istakao: PSR je počeo napadom na Srbiju, a Treći napadom na Jugoslaviju. Ono što se desilo 1999, bio je napad na nezavisnu državu koja nikada nije napala ni jednu drugu, NATO je prekršio Povelju UN, prešao Rubikon i  SAD i EU – koja je ključna u ovom projektu – zpočele su rat.
        
Prvi korak uvek je ekonomski – uvode se sankcije. Zatim se izdašno finansiraju opozicione snage koje će isprovocirati humanitarnu intervenciju. SAD su dalee pet milijardi, a EU takođe silne milione – to znači i moj novac – da bi u Ukrajini isprovocirale smenu vlasti.
        
Uvek postoji grupa terorista ili pobunjenika koji će biti izgovor za intervenciju. Istovremeno sa destabilizacijom se lider proglašava tiraninom. Tako je bilo sa Miloševićem – a ja sam lično video da je u vreme tiranina Miloševića Zoran Đinđić – lider opozicije - bio na konjičkim trkama i pio šampanjac okružen lepim ženama. Sada je Putin novi demon i satana koga treba uništiti. Dakle: treći svetski rat traje!
        
Ipak, ima znakova da se udružuju ljudi onda kada postoji antikoalicija, a svet se danas stvarno deli na one koji se slažu sa intervencijom u Ukrajini i na one koji hoće da se poštuje Povelja UN, istakao je Klark.

Ksavije Moro, rukovodilac uprave Analitičkog centra Realpolitik, uglavnom je govorio o nemačkoj okupaciji Ukrajine nakon mira u Brestu kao pokušaju da se stvori antiruska država sa centrom u Kijevu. Moro je na kraju izneo „veoma lični utisak” koji je formulisao ovako: 
        
„17. jula 1914. nemački MIP je pisao ambasadi u Londonu da rat protiv Rusije mora da počne jer Rusija jača. Danas imamo istu situaciju: Berlin se plaši da će se Češka, Slovačka, Mađarska oteti imperijalističkoj Evropi zbog jake Rusije. Svi mi imamo šansu da učestvujemo u tome što radi Rusija: da stvorimo savez koji vodi miru i da se odreknemo imperijalizma. Francuzi su, mislim, spremni i vide Rusiju kao novog lidera u Evropi”.
        
Žan Paolo Kazeli je ukazao da je kriza 2008. pokazala da je američki imperijalizam nestabilan. To se desilo jer je anglosaksonski kapitalizam potučen jednim stvarnim fenomenom – prisustvom finansijske elite u vladama (bankari postaju ministri, na mesto ministara dolaze bankari). Finansijsko tržište treba da bude izraz racionalnosti, a umesto toga je postalo plen nervoznih euforičara i neracionalnosti.
        
Kriza je međutim pokazala da postoji ekvilibrijum. Postojao je kontinuirani deficit koji je ukazao na uspon Kine i Rusije.
        
Povećava se američki dug, kao što je Klintonov ministar finansija rekao: taj ekvilibrijum je užasan za Ameriku jer američke finansije zavise od drugih zemalja i to umanjuje hegemoniju američke valute u međunarodnoj trgovini.
        
Planetarno gledano – opada širenje finansijskog kapitalizma, dok se SAD trude da ga prošire. Rusija, Belorusija i Kazahstan su primer ekvilibrijuma.
        
Kina je primer zemlje koja ne mora da se bori za svoj suverenitet, naveo je Kazeli i istakao da postiji jedan put za izlaz: „Ako se formiraju regionalne zone, svet neće biti amerikanizovan i nećemo imati Mekdonaldse na svakoj tački na svetu”.

Protojerej Sergij Zvonarev, sekretar Odeljenja spoljnih veza RPC za poslove sa dalekim zemljama istakao je da sve tragedije imaju posledice po ljudsku porodicu. U ova dva dana smo zaključili da je lako početi rat, ali da ga je teško dovršiti. Pristupajući razmišljanju o stratezima bombardovanja Jugoslavije – ako oni nisu mislili o posledicama, onda nisu nikakvi političari, a ako jesu, onda su ti ljudi u suprotnosti sa svakom predstavom o ljudskosti.
        
Kada govorimo o pomirenju, uloga RPC krajem 20.veka potvrđuje naš stav da je život najviša ljudska vrednost. Preduzimali smo korake ka uspostavljanju mira, apelovali, Patrijarh Aleksij je posećivao Beograd, slali smo humanitarnu pomoć. Patrijarh se sastajao sa predsednikom Jugoslavije, sa vođama kosovskih Albanca da bi se izašlo iz ćorsokaka.
        
Odmah po povratku u Moskvu je čuo da je počelo bombardovanje. Patrijarhova misija nije bila dovoljno uspešna.
        
Ali, ni ideolozi bombardovanja nisu uspeli u svom naumu – u naumu da razbiju jedinstvo srbskog naroda. Došlo je do konsolidovanja patriotizma u Srbiji.
        
Danas ćemo svi biti na otvaranju spomenika deci koja su stradala u bombardovanju 1999, te žrtve nisu bile uzaludne jer je srbski narod usled te spoljne agresije uspeo da se ojača i da se objedini, istakao je Zvonarev.
        
Žan Gvido Foloni, predsednik Italijanskog instituta za Aziju i Sredozemno more je govorio o stanju u kome je danas EU i istakao da je promena u evropskom parlamentu osvetlila pojavu nacionalističkih struja koje podsećaju na one od pre 100 godina, osvetlila je neprijateljske emocije i napade na ustav EU, a evropska budućnost je neizvesnija nego ikada.
        
Događaji na Bliskom Istoku i u Ukrajini destabilizuju EU.
        
Evropa pokušava da bude nadnacionalna i da dobije bitku protiv raznih nacionalizama da bi opstala i da se okrene Evroaziji – da bi opstala.
        
Nasrim Hamid, predsednik i generalni sekretar Kongresa za oslobođenje žena, Indija, govorila je o ulozi svetskih medija u uspostavljanju mira i harmonije.
        
Bila sam u Iraku i Libiji, u bombardovanoj Jugoslaviji, videla visokomoralni otpor sinova i kćeri Srbije na mostovima. Žene su danas polovina sveta, a patnje žena nisu ušle u istoriju. Rat je odneo više od 25 miliona života, a žene i deca su bili najveće žrtve. Učesnici ove konferencije treba da obtare pažnju na te žrtve, ukazala je Nasrim.
        
Pri kraju konferencije je predstavljena knjiga Mire Radojević i Ljubodraga Dimića (šef Katedre za istoriju Jugoslavije) „Srbija u Velikom ratu 1914-1918.”.
        
Aleksandar Životić, Filozofski fakultet BU, istakao je da knjiga nudi jasan odgovor revizionističkim krugovima i na apsolutno naučan način pokazuje dostignuća srpske istorijske nauke.

„Autori su rasvetlili motive Nemačke i Austrougarske da povedu rat protiv Srbije i pratili mesto i ulogu Srbije u savremenim odnosima, njene odnose sa saveznicima sa kojima nije imala formalni saveznički ugovor – od kojih samo Rusija nastupa kao čvrst saveznik, dok drugi postupaju u skladu sa svojim interesima. Drugi pravac o kome pišu je sam tok rata -  za koje ideale se bori Srbija, a treći pravac je slika rata koji se dešava iza diplomatskih  linija i linija fronta a to su stradanja srbskog stanovništva od rati, bolesti i ratnih zločina koji su se dešavali od prvog do poslednjeg dana rata”.
        
Jakunjin je stavove iznete na konferenciji sumirao ovako:
        
Na konferenciji smo istakli da smo svesni pretnji koje vode čovečanstvo novim katastrofama.
        
Globalne ekonomske i političke krize su rezultat svesnog projekta vladajuće svetske elite.
        
Uzroci kriza i njihovi korisnici ostaju isti. To je globalna finansijska oligarhija koja ima sve finansijske i informacionno-propagandne resurse.
        
Nekome se može učiniti da je rat izlaz iz svetskog ćorsokaka, ali pobednici će biti samo finansijski oligarsi.
        
Svet je u fazi nove trke u naoružavanju. Kao pre 100 godina, ruše se humanistički ideali, savremeni kulturni produkt je to da je smrt svakodnevna pojava.
        
Vruće tačke su svuda u svetu i svaka može da detonira. Nastaju nove države. Primenjuju se dvostruka pravila.
        
Kao i pre sto godina, revolucije provociraju ratove, a ratovi se pretvaraju u revolucije.
        
Operacije pod lažnom zastavom su i u prošlosti stvarale povod za ratove, i danas se manipuliše masovnom svešću.
        
Tome moramo da se odupremo.
        
Svi procesi u državama sveta moraju da se vode na osnovu ravnopravnih položaja. Čovečanstvo mora da zaštiti duhovnnj i moralne vrednosti i prirodnu porodicu kao savez muškarca i žene koji podižu deci sa brigom i ljubavlju.
        
Skup je zatvorio Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih - koji je bio i jedan od tri organizatora ove značajne međunarodne konferencije.
        

Izveštaj: Diana Milošević