Evrozona na temelju koji je pukao

Sudbonosno pitanje gde se mogu naći nove milijarde za sanaciju španskih banaka, prolongiranje grčkih dugova – ponovo će pritiskati učesnike predstojećeg samita EU. Pored toga stižu vesti i o nestabilnosti italijanskih banaka. Kako da se u to ne veruje kada obično pragmatični Mario Monti panično izjavljuje da za spas evra ima samo 10 dana. O nevoljama EU i njihovim fundamentalnim uzrocima razmišljaju posmatrač Sergej Guk i Nadežda Abramova, šef odelenja evropskih političkih istraživanja IMEMO RAN.

Nedelju dana pre velikog samita EU u Rimu je održan mali samit. Oland, Monti, Rahoj i Merkel su usvojili plan stvaranja pakta rasta, sa 130 milijardi evra. Inače je ideja realna. Potrebni su kolektivni ulozi zemalja EU u iznosu 1 odsto godišnjeg bruto-domaćeg proizvoda. I to je moguće uz izvesne napore. Međutim, to se kosi sa zahtevom Nemačke: nikakav rast na račun novih dugova. Međutim, slobodna sredstva niko nema, neće ni imati u skoroj budućnosti. Što da se radi – kvartet nije dao odgovor. Drugovi u nevolji moraju da promisle ne samo svaki korak, već i redosled ostvarivanja toga.

Uzrok krize je dublji nego kriza Evrozone. Što se tiče krize dugova, ona se sastoji od tri problema. To je bankarska kriza, suverena dugovska kriza i problemi konkurentnosti. Posle stvaranja evrozone troškovi za radnu snagu u odnosu na jedinicu proizvoda, između ostalih u Grčkoj i drugim periferijskim zemljama, mnogo puta su porasli, učinivši te zemilje nekonkurentnim. Međutim, jeftini krediti su omogućili privlačenje na tržište toliko novaca, koliko je ono htelo.

Mnogi analitičari kažu da je jedan od razloga krize užurbano širenje EU i evrozone. Kriza je počela ne od učlanjivanja u EU bivših zemalja iz Centralne i Istočne Evrope, već mnogo ranije – od prijema Grčke 1981. godine, zatim Španije i Portugalije 1986. godine. Za Grčku je poznato da je ta zemlja smanjivala nivo deficita da bi ušla u EU. Isto se može reći i o nekim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Njihovo učlanjivanje je došlo znatno kasnije, ali je to rezultiralo smanjenjem standarda, što danas plaća EU.

Od užurbanog učlanjivanja svih, ko želi da se učlani u EU, evropske zemlje je upozoravao, i to više puta, jedan od osnivača alijanse bivši kancelar Gelmut Šmit. Odelo, krojeno za šestoro, davno puca, jer ih ima 27. Predvideo je on i negativne posledice, koje Brisel mora da ukljanja. Međutim, niko ne poštuje svoje proroke.