Velike količine droge na KiM, i pored Euleksa i UN

 U Srbiji je u poslednjih godinu dana zaplenjeno 1.478 kilograma droga, a velike količine se skladište na Kosovu i Metohiji, i pored prisustva Euleksa i UNMIK-a, rečeno je danas novinarima povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama. Prema operativnim podacima MUP-a, u proteklih godinu dana u Srbiji je bilo je 5.081 zaplena droge, a podnete su 4.273 krivične prijave protiv 5.215 osoba. Zabeležno je veliko prisustvo narkotika, u povećanju je i broj ljudi koji koriste droge i to ne samo u velikim gradovima, već i u manjim sredinama poput Bora, gde je primećen veliki broj zavisnika, rečeno je tom prilikom.

Oprerativni podaci MUP-a, saopšteni novinarima u Institutu za javno zdravlje Srbije, pokazali su da se na Kosovu i Metohiji skladište velike količine droge i pored prisustva Euleksa i UNMIK-a, što pokazuje da su rezultati borbe protiv krijumčerenja droge nedovoljni.

Zemlja iz koje uglavnom stiže heroin je Avganistan i 80 odsto heroina koji prođe balkanskim putem se proizvede u Avganistanu, a "ključna" zemlja odakle kreće prema Srbiji je Turska. Krijumčari heroina, kako je rečeno, uglavnom zaobilaze "centralnu rutu", a samim tim i Srbiju i njihovi putevi uglavnom sve više idu ka zemljama na severu.

Zahvaljujući saradnji sa policijama u regionu i zemljama EU poput Španije, Grčke, Rumunije, Austrije, Holandije, Velike Britanije, kako je rečeno, uhapšeno je 48 osoba.

U Beogradu je, prema podacima MUP-a, samo od jedne grupe oduzeto 10 stanova u vrednosti više od dva miliona evra.
Zamenik direktora policije Branislav Mitrović je rekao da MUP sarađuje svakodnevno sa svim subjektima, pre svega ministarstava zdravlja i rada i socijalne politike, kako bi se smanjilo korišćenje droge i broj zavisnika.

"Ako je povećan broj zavisnika, onda naši rezultati govore da u preventivnom smislu ne činimo dovoljno kako zavisnika ne bi bilo više u odnosu na raniji period", kazao je on na konferenciji za novinare, dodajući da ako je zavisnika više onda znači i da je droga sve prisutnija na ovim prostorima.

On je kazao da je na međunarodnoj zajednici odgovornost i da se službe moraju hvatati u koštac tamo gde se droga proizvodi i odakle dolazi, navodeći da se u nekim zemljama, gde su prisutne međunarodne snage nalaze velike količine droge i međunarodni dileri narkoticama.

"Nedovoljno je to da se mi hvatamo u kostac onim što bi trebalo da bude briga jedne šire međunarodne aktivnost i policijske i drugih subjekata i ova tema mora biti prisutna u medijima, ne samo danas već svaki dan", kazao je on.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović je rekao da su u oblasti saradanje s drugim službama i prevencije postignuti pomaci, ali da je neophodno i dalje raditi na tome. Direktorka Instituta "Batut" dr Tanja Knežević je ukazala, da prema podacima iz Registra te ustanove za 2010. godinu, lečeno je više muškaraca nego žena, tačnije muškaraca je bilo 88 odsto, a žena 11,3 odsto.

Najveći broj zavisnika dolazi na lečenje na ličnu inicijativu - 62,3 odsto, a na inicijativu člana porodice ili prijatelja 33,2 odsto. Mladi sa psihoaktivnim sredstvima započinju u proseku sa 17 godina života, a najčešći razlog uzimanja opijata je znatiželja, potom uticaj vršnjaka, partnera i slično. Knežević je rekla da je u četiri zdravstvene ustanove gde se leče zavisnici 2009. godine bilo 641 pacijent na lečenju metadonom, a 2010. taj broj je smanjen i reč je uglavnom o heroinskim zavisnicima.

Šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorit Nican je rekla da je broj ljudu koji koriste droge u Srbiji u povećanju posebno kod maloletnika pa je važno poboljšanje pristupa i kvaliteta tretmana i brige zavisnika od droga, razvoj novih programa, strategija i reformi, kao i stvaranje baze podataka.