Kako se rušenje srbskih groblja na Kosovu uklapa u evropske standarde?

Na Zadušnice, dan kada pravoslavni hrišćani posećuju groblja i pale sveće za pokoj duše svojih preminulih, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije su u skladu sa bezbednosnim mogućnostima, u manjem broju nego što su hteli, obišli mesta na kojima su nekada živeli i bivali sahranjivani.

Oni koji su uprkos rizicima ipak uspeli da obiđu ta sveta mesta, bili su kao i prethodnih godina, zapanjeni i povređeni kada su videli u kojoj meri su srbska groblja namerno uništena i devastirana. Zato se nameće pitanje – koliko se takav necivilizacijski odnos prema grobljima i verskim objektima uklapa u evropske standarde?

Naime, kada je oko 300 ljudi iz severne Kosovske Mitrovice stiglo na pravoslavno srbsko groblje u južnom delu grada, mogli su da se uvere da je porušeno 90 procenata ili preko 500 nadgrobnih spomenika. Oni su užasnuto ispričali da je situacija svake godine sve gora i da su spomenici u sve većoj meri polomljeni i uništeni. Inače, i pored toga, u severnom srbskom delu grada na tamošnjem albanskom groblju nema nijednog uništenog ili oštećenog spomenika.

Slična situacija sa srbskim grobljima je viđena i na mnogim drugim mestima, kao u Prištini, Orahovcu, Žaču i drugde. Tamo su polomljeni nadgrobni spomenici, raskopani grobovi, razbacano je razno smeće, kao i ostaci uginule stoke.

Čak i do tako oštećenih srbskih groblja je veoma teško stići, zato što prognani Srbi samo za Zadušnice i samo uz policijsku pratnju imaju jedinstvenu priliku da bezbedno obiđu svoja groblja. S obzirom da brojnim autobusima nije odobrena pratnja kosovske policije, od poseta nekim grobljima se odustalo, a tamo gde je to ipak bilo moguće, kao u navedenim slučajevima, videli su samo nove tragove devastiranja.

Jedan zvaničnik kosovskih vlasti je tim povodom izjavio da je kosovsko ministarstvo raspisalo tender za uređenje srbskog groblja u Prištini da bi ono, kako se izrazio, ličilo na evropsko.

Zato bi bilo zanimljivo pogledati kakva su evropska iskustva sa grobljima koja se nalaze na prostoru gde živi stanovništvo koje je nekada bilo u sukobu ili neprijateljskim odnosima prema ljudima koji su tamo sahranjeni. I to ne samo kada je reč o civilima i mirnom stanovništvu, nego štaviše, i kada se radi o vojnim grobljima.

Na primer, u Francuskoj postoje najmanje tri velika groblja na kojima se nalaze nemački vojnici iz Prvog svetskog rata, i još sedam groblja sa nemačkim vojnicima iz vremena Drugog svetskog rata, a najveće od njih je Nevil Sen Vast u severnoj Francuskoj blizu Kalea. I u Rusiji, koja je imala ubedljivo najviše žrtava od hitlerovih osvajača, postoje dva velika groblja, jedno pored Moskve, i drugo još veće, Sologubovka kod Peterburga, na kojima leže okupatori koji su direktno krivi za smrt miliona nedužnih ljudi. Pa ipak, u skladu sa pravoslavnom tradicijom, ni njihove grobove niko ne dira, niti je bilo pokušaja njihovog skrnavljenja.

Međutim, u 21. veku i pored prisustva brojnih misija Evropske unije na Kosovu, tamo je uništeno mnoštvo zaštićenih objekata, među kojima je 7 srbskih manastira i više od 120 crkava sa velikim verskim, kulturnim i istorijskim značajem. Takođe, po poslednjim podacima, na Kosovu je uništeno i oštećeno najmanje 5.250 nadgrobnih spomenika na 254 srbska pravoslavna groblja, dok na preko 50 groblja više ne postoji nijedan čitav spomenik. Iako Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasleđa obavezuju sve strane da će sprečavati skrnavljenje, propadanje ili uništavanje zaštićenih dobara, izgleda da se necivilizacijsko ponašanje ponekad namerno ne primećuje i ne osuđuje.

Obzirom da se i dalje nastavlja proces zvaničnog približavanja Kosova Evropskoj uniji, a da evropski zvaničnici ne postavljaju glasno pitanje zaštite srbskih sakralnih objekata, onda se čini kao da je, na žalost, rušenje i skrnavljenje srbskih groblja i crkava, sasvim u skladu sa važećim evropskim standardima.

Ratko Paić,