Srbija puna meda

U Srbiji se godišnje proizvede oko devet hiljada tona meda, a od toga je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2005. godini bilo izvezeno svega 59.073 kilograma.
Kako pčelari kažu ova godina je, posebno za bagremov med, bila više nego dobra ali mnogim pčelarima su ostala puna burad prošlogodišnjeg meda. Osnovni razlog za to je nemogućnost izvoza na strana tržišta kao i mala potražnja na domaćem.
Proizvođači se najčešće žale da je osnovni problem kako pronaći kupce za proizvedene količine jer je kod nas teško proveriti kvalitet pa se često dešava da se med meša sa fruktoznim sirupom kako bi se dobila veća količina. Član upravnog odbora Zadruge pčelara „Med Srbije“ Dušan Mirić smatra da veliki izvoznici nisu zainteresovani za izvoz meda jer ne žele da rizikuju da izvezu loš med i da im ga posle kupac vrati.
- Tek sa ukrupnjavanjem pčelinjaka mislim da možemo poboljšati trenutnu situaciju. Potrebna nam je i pomoć države. Do sada smo dobijali samo regres za matice, ali to nije dovoljno, objašnjava Mirić.
U Srbiji ima nekoliko velikih otkupljivača meda. Ne može, međutim, svaki proizvođač da proda svoj med. Potrebno je da su registrovani kod veterinarskog inspektora, da se med donosi u limenoj ambalaži, a potreban je i dokaz o zdravstvenoj ispravnosti. Osim toga, svetsko tržište preplavljeno je medom iz Kine čija je cena manja od evra po kilogramu.
Naši proivođači traže oko 100 dinara po kilogramu, ako prodaju na veliko. Sa manjom cenom ne pokrivaju ni osnovne troškove.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Živoslav Stojanović smatra da je nepostojanje adekvatne laboratorije za otkrivanje fruktoznog sirupa problem i da su oni sami želeli da je kupe, ali im je cena od 50.000 evra previsoka. Njihova zadruga ima 12.000 registrovanih članova, ali on misli da ih je mnogo više.
On sam godišnje proda oko dve tone i to najviše na izložbama i kupcima koji mu dolaze kući.
Jožef Agardi, pčelar iz Subotice, jedan je od retkih samostalnih proizvođača koji je uspeo da med izveze na tržište EU. On je krajem prošle godine dobio sertifikat o kvalitetu i izvoznički broj i do sada izvezao oko 40 tona.
Prodaje ga velikom kupcu u Mađarskoj, koji to preprodaje u Nemačku, tamo se med pakuje u manju ambalažu i tako stiže u prodavnice. Agardi zarađuje najmanje u lancu, ali za sada je to jedini način da izveze svoj med.
Firma „Timo-med“ jedna je od retkih koja je ispunila evropske uslove i očekuje dobijanje standarda o bezbednosti hrane (HACCP-a). Njen vlasnik Srba Vidojević kaže da je morao sve objekte da renovira po pravilniku klanične industrije i obezbedi higijensku ispravnost proizvoda. Do sada je izvozio samo u Crnu Goru, ali se nada da će uskoro njegov med da se nađe i natrpezama širom Evrope i Amerike.