Kilogram vune vredi kao kilogram soli

GORNJI MILANOVAC - Vremena kad je vuna bila važna za seoska domaćinstva davno su prošla, o čemu najbolje svedoči sećanje Vojka Marića, iz gružanskog sela Konjuša.
- Nije bila mala para! Ošišamo ovce, vunu predamo zadrugama, a za dobijeni novac kupimo brašno za celu godinu. Vidiš, mnogo je to značilo - priča Marić.
Tako je bilo nekada, a sada... Iako je ovčarstvo još unosan posao, prema podacima veterinarskih stanica, na teritoriji Gornjeg Milanovca ima oko 15.000 ovaca, što je nekoliko puta manje nego pre. U selima je sve manje žitelja... Za prodaju jagnjadi i ovaca nekako se, kažu seljaci, kupac i nađe. Ali, vunu neće niko.

- Ovce moramo da ošišamo, a vuna već odavno završava u potocima jer nemamo kome da je prodamo, a naše kućne potrebe su sve manje- tek da se nešto okrpi. Retko naiđu trgovci, koji umesto para nude so za stoku, po ceni - kilo vune za kilo soli. Jest da mu to ispadne nekoliko dinara za kilogram, ali bolje i to nego bacati. A, greota je - priča Radmila Vuksanović iz sela Gornji Branetići.
Vremenom se, eto, menjaju prilike, koje su dovele do toga da u celoj gornjomilanovačkoj opštini radi samo jedna vunovlačara.

- Posla za nas nema. Ponekad navrati poneka baka, koja bi, dok je još vid služi, da izatka pokoji ćilim. Moje kolege su svoje radnje odavno zamandalile, a i ja ću uskoro - jada se Dragomir Jeremić, poslednji vunovlačar.

Ako bismo govorili o računici, šteta je velika. Jedna ovca u proseku daje tri do pet kilograma vune, a ako se to pomnoži s 15.000 ovaca, godišnje se samo u Rudničko-takovskom kraju baci oko 30 tona vune. Mnogo je, pogotovu ako se zna da država, u isto vreme, uvozi velike količine vune za tekstilnu industriju.