Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Pismo ambasadorima
30.03.2012. god.
Izraelska ambasada u Pekingu se Kinezima obraća na kineskom jeziku kineskim pismom; Azerbejdžancima se obraća na azerbejdžanskom jeziku odgovarajućim pismom; Bugarima se obraća na bugarskom jeziku bugarskom ćirilicom. A izraelska ambasada u Beogradu se Srbima obraća na srbskom jeziku, ali ne i srbskim pismom, nego hrvatskom latinicom, pa čak i latinskom abecedom, „ošišanom“, „ćelavom“, „skalpiranom latinicom“. Izraelskog ambasadora u Beogradu smo pitali zašto bugarsku ćirilicu poštuju i koriste, a srpsku ćirilicu ne poštuju i zaobilaze.
http://ćirilica-beograd.srb/Otvorena-Pisma/120329_155/
Pismo ambasadorima
Željko Filipović,
Voždova 20/6
Niš, Srbija.
018/527-838; 062/747-505
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
zeljko.filipovic@srbskaćirilica.srb
Njegova ekselencija, ambasador Izraela u Srbiji
Gospodin Josef Levi
Vaša ekselencijo,
Ja sam Željko Filipović iz Niša, Srbija, građanin penzioner i član udruženja „Ćirilica“ Beograd. Ni malo me ne raduje razlog zbog koga Vam se obraćam. Na sajtu Izraelske ambasade u Beogradu video sam da se građanima Srbije obraćate:
na engleskom jeziku odgovarajućim pismom – latinskom abecedom; na jevrejskom jeziku odgovarajućim pismom – jevrejskim pismom; i na srbskom jeziku, ali neodgovarajućim pismima – hrvatskom latinicom i latinskom abecedom. što meni pokazuje da u mojoj zemlji Srbiji latinsko, jevrejsko i hrvatsko pismo su slobodniji i ravnopravniji od pisma mog naroda – srpske ćirilice!
Nepoštovanje i ignorisanje hiljadugodišnjeg srbskog ćiriličnog pisma je počelo još u komunističkoj Jugoslaviji posle Novosadskog „dogovora“ iz 1954. godine, i nastavlja se i danas od strane svih novostvorenih država iz okruženja nastalih od bivših jugoslovenskih republika. To nepoštovanje i ignorisanje srpske ćirilice u bivšoj Jugoslaviji je dovelo do prakse da su se u Srbiji deca rađala i odrastala u okruženju isključivosti hrvatske latinice uz političku frazu o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“, pa su odrasla na zabludi o tome šta je zaista srbsko pismo, pa se danas tuku za tuđe u uverenju da „brane svoje“. Priznajem, već 60 godina i sâm srbski narod je postepeno odustajao od svoje ćirilice i zamenjivao je hrvatskom latinicom da ne bi pred jugoslovenskim komunističkim vlastima izazivao podozrenje prema „srbskom hegemonizmu“. „Ravnopravnost pisama i bogatstvo dvoazbučja“ su nametani jedino srbskom narodu, dok su svi ostali narodi u Jugoslaviji slobodno koristili svoja dotadašnja viševekovna pisma, a rimokatolici i muslimani čak otvoreno ispoljavali netrpeljivost pa i mržnju prema srbskoj ćirilici, što pokazuje da je Novosadski „dogovor“ bio smišljena, planirana, organizovana, finansirana i kontrolisanapodvala srbskom narodu čiji je prikriveni cilj bilo iskorenjivanje hiljadugodišnje srpske ćirilice i njeno zamenjivanje hrvatskom latinicom. Zbog višedecenijske takve prakse u Jugoslaviji i kasnije Srbiji, i druge zemlje, pa među njima nažalost i Vaša zemlja, su postupno prihvatale takvu praksu, pa i same smatraju da je hrvatska latinica – srbsko pismo, a da je srbska ćirilica – relikt prošlosti.
Takva praksa me posebno boli kad je u pitanju Izrael, zemlja naroda koji je 2000 godina živeo rasut po svetu bez svoje otadžbine, bez svog jezika i bez svog pisma, a kada je posle 2000 godina obnovio svoju državu, obnovio je i jezik i pismo svojih pradedova. Zašto? Pa zato što je veru, jezik i pismo svojih pradedova smatrao za suštinska svojstva svog nacionalnog identiteta. Ja kao član „Ćirilice“ objašnjavam mojim sunarodnicima Srbima kako je jevrejski narod spremno žrtvovao i svoj život samo da se ne odrekne vere, jezika i pisma svojih pradedova, pa im navodim primer Jevrejâ iz Jorka koji su u vreme engleskog kralja Ričarda Prvog pred krstaškim zahtevom da pređu na katoličku veru ili da budu pobijeni, 8. nisana 4950. godine jevrejske ere 150 Jevreja, muškaraca i žena, su izvršili samoubistvo, samo da se ne odreknu vere svojih pradedova. David Ben Gurion, osnivač obnovljene države Izrael, koji je rođen u carskoj Rusiji, kao 14-togodišnji dečak je sa svojim vršnjacima iz udruženja cionističke omladine „Ezra“ razgovarao isključivo jevrejskim jezikom. I bez svoje nacionalne države, roditelji Jevreji su svoju decu učili veri, jeziku i pismu svojih pradedova. A Srbi – narod sa savršenim pismom za potrebe svog srbskog jezika – nezainteresovano se odriču svog ćiriličnog pisma, jer su u Jugoslaviji bili zastrašivani babarogom „velikosrbskom buržoazijom i srbskim hegemonizmom“, a danas kao da se stide svoje ćirilice jer ih današnje vlasti zastrašuju „Evropom koja ne prihvata ćirilicu“.
Da bih Vam olakšao da shvatite kako se mi Srbi osećamo kad na sajtu Vaše ambasade u Srbiji, ili ukrajinske ambasade u Srbiji (a Ukrajina i sama piše ćirilicom!), ili ambasade Srbije u Hrvatskoj vidimo u srbskom jeziku hrvatsku latinicu, ponudiću Vam jedan pretpostavljeni primer. Zamislite da u udžbenicima istorije za jevrejsku decu vidite fotografiju sa proglašenja Deklaracije o nezavisnosti države Izrael na kojoj govor drži David Ben Gurion, a ispod fotografije piše:
što je ispravan arapski zapis imena vašeg istaknutog političara. Ili, kada bi to isto ime bilo ispisano nemačkom goticom. Oprostite na neprijatnim asocijacijama koje će kod Vas ova pretpostavka izazvati, ali i mi se isto tako neprijatno osećamo kad vidimo hrvatsku latinicu u srbskom jeziku, jer mi znamo da je Hrvatska već tri puta u svojoj istoriji zakonom zabranjivala ćirilicu na svojoj teritoriji – 1914, 1941 i 1991. godine; da hrvatsko i muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini i danas premazuje ćirilične napise na saobraćajnim znacima i odbija da primi ćirilične račune za komunalne usluge, iako je ćirilica službeno i „ravnopravno“ pismo u Bosni i Hercegovini; da država Hrvatska i danas sudski kažnjava upotrebu ćirilice na javnom mestu. A Srbija mora da ćuti dok gleda kako njena narodna dragocenost – ćirilica vukovica – nestaje iz života i pamćenja srbskog naroda, i još da sluša cinične podvale o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“!
Oprostite zbog neprijatnosti koju osećate dok Vam iznosim ove činjenice i primere iz prakse, ali da biste videli da je sve to istina, u prilogu na kraju teksta nudim i dokaze.
Danas u Bosni i Hercegovini ovako izgleda saobraćajni znak sa „ravnopravnim“ ćiriličnim i latiničnim pismima. Tamošnje katoličko i muslimansko stanovništvo ovo radi otvoreno pred Evropom i svetom, a ni Evropa ni svet ništa ne primećuju.
U Srbiji uskraćivanje prava nacionalnim manjinama na njihove jezike i pisma je kažnjivo po zakonu. Uskraćivanje istog tog prava srbskom narodu nije kažnjivo po zakonu!
Imate li primedbe na moj zaključak da je po pitanju prava na svoje hiljadugodišnje pismo, srbski narod u Srbiji – najobespravljenija nacionalna manjina?
Vaša ekselencijo, siguran sam da ni jedan drugi narod na svetu i ni jedna druga država osim ovakve Srbije ne bi tolerisali ovakav bezvoljan odnos vlasti i sveta prema svom sopstvenom pismu. 60 godina Srbi su od strane komunističkih i kasnijih vlasti zastrašivani „velikosrbskom buržoazijom i srbskim hegemonizmom“, pa su stekli kompleks „krivice“ prema svima, pa čak i prema onima koji su u II svetskom ratu izvršili zločin genocida prema srbskom narodu, a koji je ponovljen i prilikom raspada Jugoslavije.
Ne verujem da bi jevrejski narod i država Izrael izgubili bilo šta od svog ličnog, nacionalnog i državnog dostojanstva i suvereniteta ako bi se ambasada Izraela u Beogradu ubuduće narodu Srbije obraćala na pismu tog naroda – srbskoj ćirilici. Naprotiv! Uostalom, pogledajte stranice Ambasade Izraela u Sofiji, Bugarska:
https://sofia.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?LanguageID=50&Question2=&MissionID=11&MissionID=
Možete li srbskom narodu da navedete bar jedan razlog zbog koga Ambasada Izraela u Sofiji ćirilično pismo bugarskog naroda poštuje i koristi, a Vaša ambasada u Beogradu ćirilično pismo srbskog naroda ne poštuje i zaobilazi? Ne verujem da je sajt Vaše Ambasade uredio neki Izraelac, jer on sigurno ne bi tako uradio. Naprotiv, čvrsto verujem da je taj sajt uredio nekidomicilni Srbin koji je na službi u Vašoj ambasadi! Odaje ga nedostojno prikazivanje Vašeg obraćanja srbskom narodu nalatinskoj abecedi, koja ne omogućuje zapisivanje čak 6 glasova srbskog jezika („ž“, „š“, „č“, „ć“, „đ“ i „dž“) i koju Srbi podrugljivo nazivaju „ošišana latinica“, „ćelava latinica“, „skalpirana latinica“.
Sa najvećim poštovanjem za brigu jevrejskog naroda za očuvanje svog verskog i nacionalnog identiteta, čime može da služi za primer celom svetu, pa i srbskom narodu,
Željko Filipović,
„Ćirilica“ Beograd,
Povereništvo Niš.
PRILOZI:
Evo kako godine 2003. sud u Zagrebu, Hrvatska, kažnjava isticanje ćiriličnih slova na javnom mestu.
Ista ta Hrvatska koja sudi predmetu, mrtvoj stvari – ćiriličnim slovima – očekuje da bude primljena u Evropsku Uniju. I biće primljena – odlukom Nemačke!
Evo kako sistem administrator sajta Vaše ambasade na nedoličan način prikazuje Vaše obraćanje narodu Srbije:
Pozdravna rec Nj.E. Josef Levi
Ambasador Izraela u Republici Srbiji i nerezidencijalni ambasador u Crnoj Gori
Salom i dobro dosli na vec stranicu Ambasade Izraela u Beogradu.
Ovaj sajt je osmisljen kao prozor kroz koji se pruza pogled na ambasadu i drzavu Izrael. U razlicitim segmentima i na brojnim stranicama sajta mozete naci korisne informacije o aktivnostima ambasade, njenim odeljenjima i sluzbama, obavestenja o tekucim dogadjanjima i vec odrzanim manifestacijama. Takodje mozete naci novosti iz Izraela kao i raznovrsne podatke o izraelskoj drzavi, njenoj istoriji, narodu i kulturi. Najzad, bicete u prilici da koristite linkove za brojne sajtove korisnih i zanimljivih sadrzaja. Pokusali smo da vasu setnju kroz razlicite segmente i stranice ucinimo zanimljivom, jednostavnom i prijatnom.
Pozivam vas da istrazite sajt i upoznate se sa Izraelom, ambasadom, i posebnim vezama koje postoje izmedju nasih naroda.
Josef Levi
Vaša ekselencijo,
Ovaj primer navođenja Vašeg obraćanja narodu Srbije meni ukazuje da je to mogao da uradi samo neki Srbin iz Vaše Ambasade koji uređuje vaše stranice, jer samo Srbi rođeni i odrasli u okruženju isključivosti hrvatske latinice uz podvalu o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“ mogu da „kao srpske“ prihvate reči: „pruza“, „drzava“, „razlicit“, „mozete naci“, „sluzbe“, „obavestenje“, „tekuci“, „sadrzaji“ itd.
Da se sistem administrator stranica Vaše Ambasade narodu Srbije obratio na pismu tog naroda – srbskoj ćirilici – ne bi Vašoj ambasadi, pa ni srbskom narodu, priredio ovu neprijatnost.
***
Željko Filipović,
Niš, Voždova 20/6 18000
Tel. 018/527-838; 062/747-505
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
zeljko.filipovic@srbskaćirilica.srb
Njihove ekselencije, ambasadori Srbije u
Hrvatskoj, BiH i Sloveniji
Vaše ekselencije,
Ja sam Željko Filipović iz Niša, građanin penzioner i član udruženja „Ćirilica“ Beograd. Ni malo me ne raduje razlog zbog koga Vam se obraćam. Na sajtovima ambasada Srbije u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji tekst na srbskom jeziku pisan hrvatskom latinicom postoji, a isti tekst pisan srbskom ćirilicom ne postoji, što pokazuje da su vaše ambasade o građanima hrvatske narodnosti vodile računa, a o građanima srpske narodnosti i o dostojanstvu i suverenitetu države Srbije u kojoj je srbska ćirilica službeno pismo (čl. 10 Ustava Srbije) nisu vodile računa.
Ćirilica je hiljadugodišnje pismo srbskog naroda i predstavlja stub nosač srbskog nacionalnog identiteta. Diplomatskim predstavnicima Srbije u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji bi moralo biti poznato da je Hrvatska tri puta u svojoj istoriji – 1914, 1941. i 1991. g. – zakonom zabranjivala ćirilicu. Godine 2003. Prekršajni sud u Zagrebu sudski kažnjavajavnu upotrebu ćirilice. Hrvatsko i muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini premazuje ćirilicu na saobraćajnim znacima i odbija da primi ćirilične račune za komunalne usluge. Za vreme okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu, Austro-Ugarski generalni guvernman za Srbiju bajonetima razvaljuje ćirilična slova na javnim natpisima i zakonom zabranjuje ćirilicu u školama i javnoj i privatnoj upotrebi, pa čak i držanje ćiriličnih knjiga u domaćinstvima, a kod koga bi se zatekle ćirilične knjige, kazna je bila odlazak u logore i smrt. Kako drukčije da protumačimo izbegavanje ćirilice na sajtovima vaših ambasade, nego kao vaš lični doprinos iskorenjivanju srpske ćirilice i njenom zamenjivanju hrvatskom latinicom. Hrvati na sajtovima vaših ambasada imaju svoje latinično pismo, a Srbi nemaju svoje ćirilično pismo. A vi ste ambasade Srbije, a ne Hrvatske! U Srbiji uskraćivanje prava nacionalnim manjinama na njihove jezike i pisma je kažnjivo po zakonu, a uskraćivanje tog istog prava srbskom narodu nije kažnjivo po zakonu! I vaši sajtovi su dokaz za to!
Ako se diplomatski predstavnici Srbije ovako nemarno odnose prema ćirilici, onda nije ni čudo što i predstavnici stranih ambasada u Srbiji pokazuju gotovo prezir prema njoj. Pogledajte kako izgleda sajt Ambasade Ukrajine (ćirilične zemlje!) u Srbiji. Pogledajte kako izraelska ambasada u Sofiji poštuje i koristi bugarsku ćirilicu, a kako izraelska ambasada u Beogradu ne poštuje i zaobilazi srpsku ćirilicu! Pogledajte kako na sajtu Ambasade Srbije u Sloveniji slovenački jezik ima svoje pismo, a srbski jezik nema svoje pismo! Narod koji sam sebe ne poštuje ne može očekivati da ga drugi poštuju. Pogledajte pozitivne primere ambasada Srbije u Crnoj Gori, Makedoniji i Austriji.
Pretpostavljamo da vi niste imali uvid u stanje na sajtovima vaših ambasada, ali želeli bismo da na web dizajnere koji su sajtove izradili izvršite potreban uticaj.
PRILOZI:
Linkovi ka sajtovima srbskih i stranih ambasada. Slika premazivanja ćirilice u Bosni i Hercegovini. Hrvatska sudski kažnjava javno prikazivanje ćirilice.
AMBASADA IZRAELA U SRBIJI:
https://belgrade.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?MissionID=101&
AMBASADA IZRAELA U SOFIJI:
https://sofia.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?LanguageID=50&Question2=&MissionID=11&MissionID=
AMBASADA UKRAJINE U SRBIJI:
https://www.mfa.gov.ua/serbia/serb/news/top.htm
AMBASADA SRBIJE U SLOVENIJI:
https://www.ambasadasrbije.si/serbian/bilateralni_odnosi_srbija_-_slovenija.html
AMBASADA SRBIJE U HRVATSKOJ:
https://www.ambasada-srbije.hr/
POZITIVNI PRIMERI:
AMBASADA SRBIJE U C. GORI:
https://www.ambasadasrbije.me/public/
AMBASADA SRBIJE U AUSTRIJI:
https://vienna.mfa.rs/
Novosadski „dogovor“ iz 1954. godine, koji je nametan samo Srbima, ali ne i Hrvatima, je bio smišljena podvala, čija parola o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“ je imala za pravicilj iskorenjivanje srpske ćirilice iz života i pamćenja srbskog naroda i njeno zamenjivanje hrvatskom latinicom. Svesno ili nesvesno, vi i danas radite na ostvarenju tog cilja!
988@Ćirilica-Beograd.SRB
Željko Filipović,
Voždova 20/6
Niš, Srbija.
018/527-838; 062/747-505
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
zeljko.filipovic@srbskaćirilica.srb
Njegova ekselencija, ambasador Izraela u Srbiji
Gospodin Josef Levi
Vaša ekselencijo,
Ja sam Željko Filipović iz Niša, Srbija, građanin penzioner i član udruženja „Ćirilica“ Beograd. Ni malo me ne raduje razlog zbog koga Vam se obraćam. Na sajtu Izraelske ambasade u Beogradu video sam da se građanima Srbije obraćate:
na engleskom jeziku odgovarajućim pismom – latinskom abecedom; na jevrejskom jeziku odgovarajućim pismom – jevrejskim pismom; i na srbskom jeziku, ali neodgovarajućim pismima – hrvatskom latinicom i latinskom abecedom. što meni pokazuje da u mojoj zemlji Srbiji latinsko, jevrejsko i hrvatsko pismo su slobodniji i ravnopravniji od pisma mog naroda – srpske ćirilice!
Nepoštovanje i ignorisanje hiljadugodišnjeg srbskog ćiriličnog pisma je počelo još u komunističkoj Jugoslaviji posle Novosadskog „dogovora“ iz 1954. godine, i nastavlja se i danas od strane svih novostvorenih država iz okruženja nastalih od bivših jugoslovenskih republika. To nepoštovanje i ignorisanje srpske ćirilice u bivšoj Jugoslaviji je dovelo do prakse da su se u Srbiji deca rađala i odrastala u okruženju isključivosti hrvatske latinice uz političku frazu o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“, pa su odrasla na zabludi o tome šta je zaista srbsko pismo, pa se danas tuku za tuđe u uverenju da „brane svoje“. Priznajem, već 60 godina i sâm srbski narod je postepeno odustajao od svoje ćirilice i zamenjivao je hrvatskom latinicom da ne bi pred jugoslovenskim komunističkim vlastima izazivao podozrenje prema „srbskom hegemonizmu“. „Ravnopravnost pisama i bogatstvo dvoazbučja“ su nametani jedino srbskom narodu, dok su svi ostali narodi u Jugoslaviji slobodno koristili svoja dotadašnja viševekovna pisma, a rimokatolici i muslimani čak otvoreno ispoljavali netrpeljivost pa i mržnju prema srbskoj ćirilici, što pokazuje da je Novosadski „dogovor“ bio smišljena, planirana, organizovana, finansirana i kontrolisanapodvala srbskom narodu čiji je prikriveni cilj bilo iskorenjivanje hiljadugodišnje srpske ćirilice i njeno zamenjivanje hrvatskom latinicom. Zbog višedecenijske takve prakse u Jugoslaviji i kasnije Srbiji, i druge zemlje, pa među njima nažalost i Vaša zemlja, su postupno prihvatale takvu praksu, pa i same smatraju da je hrvatska latinica – srbsko pismo, a da je srbska ćirilica – relikt prošlosti.
Takva praksa me posebno boli kad je u pitanju Izrael, zemlja naroda koji je 2000 godina živeo rasut po svetu bez svoje otadžbine, bez svog jezika i bez svog pisma, a kada je posle 2000 godina obnovio svoju državu, obnovio je i jezik i pismo svojih pradedova. Zašto? Pa zato što je veru, jezik i pismo svojih pradedova smatrao za suštinska svojstva svog nacionalnog identiteta. Ja kao član „Ćirilice“ objašnjavam mojim sunarodnicima Srbima kako je jevrejski narod spremno žrtvovao i svoj život samo da se ne odrekne vere, jezika i pisma svojih pradedova, pa im navodim primer Jevrejâ iz Jorka koji su u vreme engleskog kralja Ričarda Prvog pred krstaškim zahtevom da pređu na katoličku veru ili da budu pobijeni, 8. nisana 4950. godine jevrejske ere 150 Jevreja, muškaraca i žena, su izvršili samoubistvo, samo da se ne odreknu vere svojih pradedova. David Ben Gurion, osnivač obnovljene države Izrael, koji je rođen u carskoj Rusiji, kao 14-togodišnji dečak je sa svojim vršnjacima iz udruženja cionističke omladine „Ezra“ razgovarao isključivo jevrejskim jezikom. I bez svoje nacionalne države, roditelji Jevreji su svoju decu učili veri, jeziku i pismu svojih pradedova. A Srbi – narod sa savršenim pismom za potrebe svog srbskog jezika – nezainteresovano se odriču svog ćiriličnog pisma, jer su u Jugoslaviji bili zastrašivani babarogom „velikosrbskom buržoazijom i srbskim hegemonizmom“, a danas kao da se stide svoje ćirilice jer ih današnje vlasti zastrašuju „Evropom koja ne prihvata ćirilicu“.
Da bih Vam olakšao da shvatite kako se mi Srbi osećamo kad na sajtu Vaše ambasade u Srbiji, ili ukrajinske ambasade u Srbiji (a Ukrajina i sama piše ćirilicom!), ili ambasade Srbije u Hrvatskoj vidimo u srbskom jeziku hrvatsku latinicu, ponudiću Vam jedan pretpostavljeni primer. Zamislite da u udžbenicima istorije za jevrejsku decu vidite fotografiju sa proglašenja Deklaracije o nezavisnosti države Izrael na kojoj govor drži David Ben Gurion, a ispod fotografije piše:
što je ispravan arapski zapis imena vašeg istaknutog političara. Ili, kada bi to isto ime bilo ispisano nemačkom goticom. Oprostite na neprijatnim asocijacijama koje će kod Vas ova pretpostavka izazvati, ali i mi se isto tako neprijatno osećamo kad vidimo hrvatsku latinicu u srbskom jeziku, jer mi znamo da je Hrvatska već tri puta u svojoj istoriji zakonom zabranjivala ćirilicu na svojoj teritoriji – 1914, 1941 i 1991. godine; da hrvatsko i muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini i danas premazuje ćirilične napise na saobraćajnim znacima i odbija da primi ćirilične račune za komunalne usluge, iako je ćirilica službeno i „ravnopravno“ pismo u Bosni i Hercegovini; da država Hrvatska i danas sudski kažnjava upotrebu ćirilice na javnom mestu. A Srbija mora da ćuti dok gleda kako njena narodna dragocenost – ćirilica vukovica – nestaje iz života i pamćenja srbskog naroda, i još da sluša cinične podvale o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“!
Oprostite zbog neprijatnosti koju osećate dok Vam iznosim ove činjenice i primere iz prakse, ali da biste videli da je sve to istina, u prilogu na kraju teksta nudim i dokaze.
Danas u Bosni i Hercegovini ovako izgleda saobraćajni znak sa „ravnopravnim“ ćiriličnim i latiničnim pismima. Tamošnje katoličko i muslimansko stanovništvo ovo radi otvoreno pred Evropom i svetom, a ni Evropa ni svet ništa ne primećuju.U Srbiji uskraćivanje prava nacionalnim manjinama na njihove jezike i pisma je kažnjivo po zakonu. Uskraćivanje istog tog prava srbskom narodu nije kažnjivo po zakonu!
Imate li primedbe na moj zaključak da je po pitanju prava na svoje hiljadugodišnje pismo, srbski narod u Srbiji – najobespravljenija nacionalna manjina?
Vaša ekselencijo, siguran sam da ni jedan drugi narod na svetu i ni jedna druga država osim ovakve Srbije ne bi tolerisali ovakav bezvoljan odnos vlasti i sveta prema svom sopstvenom pismu. 60 godina Srbi su od strane komunističkih i kasnijih vlasti zastrašivani „velikosrbskom buržoazijom i srbskim hegemonizmom“, pa su stekli kompleks „krivice“ prema svima, pa čak i prema onima koji su u II svetskom ratu izvršili zločin genocida prema srbskom narodu, a koji je ponovljen i prilikom raspada Jugoslavije.
Ne verujem da bi jevrejski narod i država Izrael izgubili bilo šta od svog ličnog, nacionalnog i državnog dostojanstva i suvereniteta ako bi se ambasada Izraela u Beogradu ubuduće narodu Srbije obraćala na pismu tog naroda – srbskoj ćirilici. Naprotiv! Uostalom, pogledajte stranice Ambasade Izraela u Sofiji, Bugarska:
https://sofia.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?LanguageID=50&Question2=&MissionID=11&MissionID=
Možete li srbskom narodu da navedete bar jedan razlog zbog koga Ambasada Izraela u Sofiji ćirilično pismo bugarskog naroda poštuje i koristi, a Vaša ambasada u Beogradu ćirilično pismo srbskog naroda ne poštuje i zaobilazi? Ne verujem da je sajt Vaše Ambasade uredio neki Izraelac, jer on sigurno ne bi tako uradio. Naprotiv, čvrsto verujem da je taj sajt uredio nekidomicilni Srbin koji je na službi u Vašoj ambasadi! Odaje ga nedostojno prikazivanje Vašeg obraćanja srbskom narodu nalatinskoj abecedi, koja ne omogućuje zapisivanje čak 6 glasova srbskog jezika („ž“, „š“, „č“, „ć“, „đ“ i „dž“) i koju Srbi podrugljivo nazivaju „ošišana latinica“, „ćelava latinica“, „skalpirana latinica“.
Sa najvećim poštovanjem za brigu jevrejskog naroda za očuvanje svog verskog i nacionalnog identiteta, čime može da služi za primer celom svetu, pa i srbskom narodu,
Željko Filipović,
„Ćirilica“ Beograd,
Povereništvo Niš.
PRILOZI:
Evo kako godine 2003. sud u Zagrebu, Hrvatska, kažnjava isticanje ćiriličnih slova na javnom mestu.
Ista ta Hrvatska koja sudi predmetu, mrtvoj stvari – ćiriličnim slovima – očekuje da bude primljena u Evropsku Uniju. I biće primljena – odlukom Nemačke!
Evo kako sistem administrator sajta Vaše ambasade na nedoličan način prikazuje Vaše obraćanje narodu Srbije:
Pozdravna rec Nj.E. Josef Levi
Ambasador Izraela u Republici Srbiji i nerezidencijalni ambasador u Crnoj Gori
Salom i dobro dosli na vec stranicu Ambasade Izraela u Beogradu.
Ovaj sajt je osmisljen kao prozor kroz koji se pruza pogled na ambasadu i drzavu Izrael. U razlicitim segmentima i na brojnim stranicama sajta mozete naci korisne informacije o aktivnostima ambasade, njenim odeljenjima i sluzbama, obavestenja o tekucim dogadjanjima i vec odrzanim manifestacijama. Takodje mozete naci novosti iz Izraela kao i raznovrsne podatke o izraelskoj drzavi, njenoj istoriji, narodu i kulturi. Najzad, bicete u prilici da koristite linkove za brojne sajtove korisnih i zanimljivih sadrzaja. Pokusali smo da vasu setnju kroz razlicite segmente i stranice ucinimo zanimljivom, jednostavnom i prijatnom.
Pozivam vas da istrazite sajt i upoznate se sa Izraelom, ambasadom, i posebnim vezama koje postoje izmedju nasih naroda.
Josef Levi
Vaša ekselencijo,
Ovaj primer navođenja Vašeg obraćanja narodu Srbije meni ukazuje da je to mogao da uradi samo neki Srbin iz Vaše Ambasade koji uređuje vaše stranice, jer samo Srbi rođeni i odrasli u okruženju isključivosti hrvatske latinice uz podvalu o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“ mogu da „kao srpske“ prihvate reči: „pruza“, „drzava“, „razlicit“, „mozete naci“, „sluzbe“, „obavestenje“, „tekuci“, „sadrzaji“ itd.
Da se sistem administrator stranica Vaše Ambasade narodu Srbije obratio na pismu tog naroda – srbskoj ćirilici – ne bi Vašoj ambasadi, pa ni srbskom narodu, priredio ovu neprijatnost.
***
Željko Filipović,
Niš, Voždova 20/6 18000
Tel. 018/527-838; 062/747-505
zeljko.filipovic@cirilica-beograd.rs
zeljko.filipovic@srbskaćirilica.srb
Njihove ekselencije, ambasadori Srbije u
Hrvatskoj, BiH i Sloveniji
Vaše ekselencije,
Ja sam Željko Filipović iz Niša, građanin penzioner i član udruženja „Ćirilica“ Beograd. Ni malo me ne raduje razlog zbog koga Vam se obraćam. Na sajtovima ambasada Srbije u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji tekst na srbskom jeziku pisan hrvatskom latinicom postoji, a isti tekst pisan srbskom ćirilicom ne postoji, što pokazuje da su vaše ambasade o građanima hrvatske narodnosti vodile računa, a o građanima srpske narodnosti i o dostojanstvu i suverenitetu države Srbije u kojoj je srbska ćirilica službeno pismo (čl. 10 Ustava Srbije) nisu vodile računa.
Ćirilica je hiljadugodišnje pismo srbskog naroda i predstavlja stub nosač srbskog nacionalnog identiteta. Diplomatskim predstavnicima Srbije u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji bi moralo biti poznato da je Hrvatska tri puta u svojoj istoriji – 1914, 1941. i 1991. g. – zakonom zabranjivala ćirilicu. Godine 2003. Prekršajni sud u Zagrebu sudski kažnjavajavnu upotrebu ćirilice. Hrvatsko i muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini premazuje ćirilicu na saobraćajnim znacima i odbija da primi ćirilične račune za komunalne usluge. Za vreme okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu, Austro-Ugarski generalni guvernman za Srbiju bajonetima razvaljuje ćirilična slova na javnim natpisima i zakonom zabranjuje ćirilicu u školama i javnoj i privatnoj upotrebi, pa čak i držanje ćiriličnih knjiga u domaćinstvima, a kod koga bi se zatekle ćirilične knjige, kazna je bila odlazak u logore i smrt. Kako drukčije da protumačimo izbegavanje ćirilice na sajtovima vaših ambasade, nego kao vaš lični doprinos iskorenjivanju srpske ćirilice i njenom zamenjivanju hrvatskom latinicom. Hrvati na sajtovima vaših ambasada imaju svoje latinično pismo, a Srbi nemaju svoje ćirilično pismo. A vi ste ambasade Srbije, a ne Hrvatske! U Srbiji uskraćivanje prava nacionalnim manjinama na njihove jezike i pisma je kažnjivo po zakonu, a uskraćivanje tog istog prava srbskom narodu nije kažnjivo po zakonu! I vaši sajtovi su dokaz za to!
Ako se diplomatski predstavnici Srbije ovako nemarno odnose prema ćirilici, onda nije ni čudo što i predstavnici stranih ambasada u Srbiji pokazuju gotovo prezir prema njoj. Pogledajte kako izgleda sajt Ambasade Ukrajine (ćirilične zemlje!) u Srbiji. Pogledajte kako izraelska ambasada u Sofiji poštuje i koristi bugarsku ćirilicu, a kako izraelska ambasada u Beogradu ne poštuje i zaobilazi srpsku ćirilicu! Pogledajte kako na sajtu Ambasade Srbije u Sloveniji slovenački jezik ima svoje pismo, a srbski jezik nema svoje pismo! Narod koji sam sebe ne poštuje ne može očekivati da ga drugi poštuju. Pogledajte pozitivne primere ambasada Srbije u Crnoj Gori, Makedoniji i Austriji.
Pretpostavljamo da vi niste imali uvid u stanje na sajtovima vaših ambasada, ali želeli bismo da na web dizajnere koji su sajtove izradili izvršite potreban uticaj.
PRILOZI:
Linkovi ka sajtovima srbskih i stranih ambasada. Slika premazivanja ćirilice u Bosni i Hercegovini. Hrvatska sudski kažnjava javno prikazivanje ćirilice.
AMBASADA IZRAELA U SRBIJI:
https://belgrade.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?MissionID=101&
AMBASADA IZRAELA U SOFIJI:
https://sofia.mfa.gov.il/mfm/web/main/missionhome.asp?LanguageID=50&Question2=&MissionID=11&MissionID=
AMBASADA UKRAJINE U SRBIJI:
https://www.mfa.gov.ua/serbia/serb/news/top.htm
AMBASADA SRBIJE U SLOVENIJI:
https://www.ambasadasrbije.si/serbian/bilateralni_odnosi_srbija_-_slovenija.html
AMBASADA SRBIJE U HRVATSKOJ:
https://www.ambasada-srbije.hr/
POZITIVNI PRIMERI:
AMBASADA SRBIJE U C. GORI:
https://www.ambasadasrbije.me/public/
AMBASADA SRBIJE U AUSTRIJI:
https://vienna.mfa.rs/
Novosadski „dogovor“ iz 1954. godine, koji je nametan samo Srbima, ali ne i Hrvatima, je bio smišljena podvala, čija parola o „ravnopravnosti pisama i bogatstvu dvoazbučja“ je imala za pravicilj iskorenjivanje srpske ćirilice iz života i pamćenja srbskog naroda i njeno zamenjivanje hrvatskom latinicom. Svesno ili nesvesno, vi i danas radite na ostvarenju tog cilja!
988@Ćirilica-Beograd.SRB
- Izvor
- Udruženje ćirilica Beograd
- - Željko Filipović
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Da li su rijaliti programi novi "standard" u medijima kod nas i u svetu? Svedoci smo da programi kao što je "Keeping up with Kardashians" imaju stotine miliona gledalaca...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
