Da li će EU položiti cev po dnu Kaspijskog jezera?

EU planira da uzme turkmenski gas pred nosom Kine. SAD čine sve kako Iran u tome ne bi osujetio njihove evropske partnere i kako ne bi pomogao Pekingu. Ovakva geopolitička intriga se razvija u vezi s postavljanjem gasovoda iz Turkmenije do Azerbejdžana po dnu Kaspijsklog jezera. U toku narednih dana biće održana redovna sednica predstavnika ovih zemalja i EU u vezi s pitanjima izgradnje Transkaspijskog gasovoda.

Nedavno su se u Briselu tri strane konačno dogovorile o realizaciji ovog projekta. On pretpostavlja izvoz turkmenskog i azerbejdžanskog gasa u Južnu i Centralnu Evropu preko Turske, zaobilazeći Rusiju. Očekuje se da će sporazum o izgradnji gasovoda biti potpisan do kraja ove godine. EU mu pruža svu političku i finansijsku pomoć. Ona je zainteresovana za diverzifikaciju kanala uvoza energenata, svaki put ističući da će to smanjiti njenu zavisnost od isporuke iz Rusije. Međutim, Turkmenija, Azerbejdžan i EU priznaju da je glavni problem – postaviti 300 kilometara gasovoda po dnu Kaspija. Pravni status podele podnožja jezera još uvek nije regulisano, a sad ovo pitanje može biti potpuno odloženo na neodređeno vreme. Mišljenje generalnog direktora Instituta za nacionalnu energetiku Sergeja Pravosudova:

Sporazum o podeli Kaspija potpisali su samo Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan. Turkmenija i Iran ga nisu potpisali. Oni smatraju da Kaspij treba podeliti na drugi način. U pogledu projekta Transkaspijskog gasovoda Rusija i Iran su već govorili da su protiv realizacije. Sad je teško reći koje korake će preduzeti ove zemlje. Sve će početi od nekih diplomatskih koraka.

Nije isključen buran porast aktivnosti Teherana. Očigledno je da će sad kad je EU na insistiranje SAD uvela naftni embargo protiv njega, učiniti sve kako bi podmetnuo nogu Evropljanima. Za to može da iskoristi svoje tesne veze s Ašhabadom. Osim toga, nedavno je između Teherana i Bakua izbio veliki diplomatski skandal. U Baku je uhvaćeno nekoliko grupa terorista, koji su navodno po nalogu Teherana pripremali terorističke aktove protiv radnika izraelske ambasade u Bakuu. Osim toga, azerbejdžanske specijalne službe su uhapsile preko 20 ljudi zbog sumnje da su vršili špijunažu u korist Irana. Nije isključeno da će sad Teheran pokušati da uzvrati istom merom, između ostalog, koristeći međunarodni poligon kao što su forumi kaspijske „petorke“.

Kina takođe očigledno nije oduševljena projektom Transkaspijskog gasovoda. Ona je lišena isporuke nafte iz Libije, gubi uvoz iz Sudana, transport energetskih resursa s Bliskog istoka je povezan sa sve većim političkim rizicima. Osim toga, već dve godine ne može da se dogovori o ceni ruskog gasa. Zbog toga turkmenski gas ostaje sigurna osnova njegove energetske bezbednosti. Sad je sklopio ugovore za količine koje četvorostruko premašuju planiranu isporuku turkmenskog gasa u Evropu i vrlo rado bi kupila sav slobodni gas. Nije isključeno da Peking može da obeća Ašhabadu i jeftine kredite, kao što je to više puta činio, kao i druge pogodnosti kako bi razvio kretanje gasa sa Zapada na Istok. U igri protiv EU Peking može da iskoristi i partnerstvo s Moskvom, koja zasad vešto suzbija diplomatsku aktivnost Ašhabada. Mišljenje zamenika direktora Instituta za energetske probleme Alekseja Gromova:

Rusiji Transkaspijski gasovod ne ide u prilog. Odlazak bitne količine gasa iz Centralne Azije u Evropu predstavlja pretnju za perspektive prodaje ruskog gasa. I danas on nije u punom obimu tražen na evropskom tržištu. Zato je vrlo verovatno da će Rusija aktivno blokirati projekat.

Osim toga, Rusija može da angažuje nove poluge energetske diplomatije kako bi obnovila kupovinu turkmenskog gasa. Rusija ga je ranije prodavala u Evropi, a zatim je bila prinuđena da se toga odrekne zbog nesuglasica s Ašhabadom u pogledu cene. Ako finansijsko pitanje bude regulisano, sasvim je moguće da Evropljanima turkmenski gas jednostavno neće biti dovoljan.